Očekuje se da tempo zatvaranja banaka u 2011. bude usporen, s obzirom na oporavak privrede Sjedinjenih Američkih Država i jenjavanje uticaja finansijske krize iz 2007-2009. U SAD je prošle godine propalo 157 banaka, a u 2009. i 140, podsetila je agencija Rojters. Manje američke banke, sa imovinom ispod milijardu dolara, i dalje posrću i najzastupljenije su među zatvorenim u poslednje vreme. Mnoge od njih trpe teškoće zbog slabog tržišta nekretnina. Američka Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) je u svom poslednjem kvartalnom izveštaju, objavljenom krajem novembra 2010, ukazala da američki bankarski sektor generalno nastavlja da se oporavlja iz finansijske krize, ali da velike banke stoje bolje od manjih bankarskih institucija. Američki bankarski sektor je, prema tom izveštaju, ostvario u trećem kvartalu lane neto profit od 14,5 milijardi dolara, u poređenju sa 21,4 milijarde dolara u drugom tromesečju i dve milijarde dolara u trećem kvartalu 2009. FDIC je takođe saopštio da je bankarski sektor SAD ostavljao po strani manje novca radi pokrivanja mogućih budućih gubitaka, što je doprinelo rastu zarade tokom poslednjih tromesečja. FDIC je, međutim, upozorio banke da ne smanjuju te rezerve suviše brzo, s obzirom na sadašnje stanje privrede SAD. Uprkos povećanju prihoda bankarskog sektora u celini, manje banke su i dalje pogođene slabom ekonomijom i obimom tzv. loših zajmova, pre svega u sektoru nekretnina, ukazala je FDIC: Broj banaka na "problematičnoj listi" FDIC je povećan na 860, sa 829 i dostigao najveći nivo od marta 1993, kada se na toj listi nalazilo 928 bankarskih institucija. Najveći broj tih banaka neće, međutim propasti, ali lista FDIC pruža uvid koliko je američkih banaka u teškoćama.
Promet akcija je povećan dva i po puta, u odnosu na poslednji radni dan prethodne sedmice i dostigao je 194.862.030 dinara, a najviše je, prema izveštaju Berze, trgovano akcijama banaka.
Hartijama "Komercijalne banke" je trgovano za 90.570.135 dinara, a "AIK banke" za 51.566.960, a slede akcije "Naftne industrije Srbije", sa 15.175.670 i "Energoprojekt holdinga", sa 9.119.958 dinara. Najveći rast cene je ostvaren akcijama "Kredi banke" (5,99), "Progresa" (4,59) i "Imleka" (3,52), dok su najveći pad pretrpele hartije "Laste" (8,73), "Privredne banke" (7,23), "Razvojne banke Vojvodine" (4,40) i "Veterinarskog zavoda Subotica" (4,01 odsto). Strani investitori su u ukupnom trgovanju akcijama učestvovali sa 49,24 odsto, uz udeo u kupovini od 75,23, a u prodaji od 23,25 procenta.