Vladini zvaničnici, koji su želeli da ostanu anonimni, izjavili su pred objavljivanje predloga budžeta za fiskalnu 2010, koja počinje 1. oktobra 2009, da će ogromni troškovi za Obamine ciljeve biti delimično nadoknađeni kresanjem izdataka za poljoprivredne subvencije, kao i u drugim oblastima.

Demokrata Obama je obećao da će za četiri godine prepoloviti deficit veći od bilion dolara koji je nasledio od bivšeg republikanskog predsednika Džordža Buša, odnosno da će ga do 2013. smanjiti na 533 milijarde dolara ili tri odsto BDP.

 

Predsednik Obama zatražio je temeljnu reviziju poslovanja Vol strita (Wall Street), rekavši da su potrebne velike promene da bi se izbeglo ponavljanje finansijskog urušavanja.

Na sastanku u Beloj kući, republikanski poslanici u Kongresu su rekli da će raditi s novom administracijom da bi predlog izmena regulative finansijskog tržišta bio završen u naredne dve sedmice. Obama, demokrata, kaže da je "bolno iskustvo" pokazalo da pravila moraju da budu modernizovana.

- Ekonomija ne može da vodi tržišta 21. veka sa regulativom iz 20. veka - rekao je on.

Postoji široka saglasnost među stručnjacima za novčana tržišta - i u SAD i oko sveta - da je nužno modernizovati propise rada finansijskih institucija. Neki veruju da bi brza akcija na donošenju nove regulative pomogla u popravci razbijenog finansijskog sistema tako što bi povratila poverenje. Ali, drugi kažu da bi rad na propisima dok kriza traje mogao da pogorša stanje.

- Jaka finansijska tržišta traže jasna pravila na putu. Ne zato da bi se zastrašile finansijske institucije, već da zaštite građane i ulagače i pre svega da održavaju te finansijske institucije snažnim - rekao je Obama.

Izjava predsednika uzdrmala je berzanske ulagače. Akcije na Vol stritu su pale posle jučerašnjeg nervoznog trgovanja.

 

Izdaci će, međutim, porasti kako bi se ostvarili glavni ciljevi, uprkos kresanju troškova. Budžetom je predviđeno da se ostavi po strani 250 milijardi dolara, za slučaj da Obama odluči da zatraži od Kongresa još novca za pomoć oslabljenom američkom finansijskom sistemu. U budžet je takođe uključen desetogodišnji rezervni fond, vredan 634 milijarde dolara, za finansiranje predsednikovog predloga reforme zdravstvenog sektora.

Jedan zvaničnik je ukazao da su u budžet uključene stotine milijardi dolara prihoda, počev od 2012. i tokom daljeg dugog niza godina, koji će pristići iz sistema trgovine emisijama gasova s efektom staklene bašte, što je jedan od glavnih Obaminih predloga za borbu protiv globalnog zagrevanja.

Budžetski deficit od 1,75 biliona dolara koji se prognozira za fiskalnu 2009. je odraz manjka nagomilanog tokom vladavine Bušove administracije, kao i novih izdataka u okviru stimulativnog plana, vrednog 787 milijardi dolara, koji je Obama nedavno potpisao.

Privreda SAD je već 14 meseci u recesiji, podstaknutoj finansijskom krizom koja se proširila širom sveta. Obama smatra da je veliko povećanje vladinih paketa pomoći od ključnog značaja za izbegavanje ekonomske katastrofe.

Za Obamu će predstavljati veliki izazov da za svoj predlog budžeta dobije podršku zakonodavaca, od kojih se neki mogu protiviti kresanju troškova za neke programe, kao što su poljoprivredne subvencije koje uživaju veliku podršku u Kongresu.

Budžetom je predviđeno da troškovi za rat u Iraku i Avganistanu ove godine dostignu nešto više od 140 milijardi dolara i 130 milijardi dolara u fiskalnoj 2010, dok bi kasnije trebalo da opadnu na 50 milijardi dolara godišnje. Vašington je na te ratove utrošio oko 190 milijardi dolara u 2008. Predviđeno je takođe da postepeno budu ukinute direktne vladine isplate proizvođačima useva koji ostvaruju godišnji prihod veći od 500.000 dolara, čime bi bilo ušteđeno 9,8 milijardi dolara tokom 10 godina, kao i da se eliminišu subvencije za skladištenje pamuka, što će doneti dodatnu uštedu od 570 miliona dolara tokom istog perioda, što bi sve trebalo da doprinese smanjenju budžetskog deficita.

Budžetom predviđeni desetogodišnji rezervni fond pomoći će finansiranje unapređenja sistema zdravstvene zaštite, što je jedno od velikih obećanja Obame tokom njegove predsedničke kampanje. Obama je tada obećao da će zdravstveno osiguranje proširiti na 46 miliona sada neosiguranih stanovnika SAD. Sjedinjene Države na zdravstvenu zaštitu troše više od bilo koje druge zemlje, ali se njihov sistem, koji po kvalitetu zaostaje za mnogim drugim nacijama, smatra neefikasnim.

Budžet za fiskalnu 2010. treba da bude odobren u Kongresu da bi bio ozakonjen.

NBS danas nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine intervenisala je sa ukupno 530,8 miliona evra. Od početka godine srpska valuta najslabija je bila 28. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 96,3388 dinara, a najjača 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro. U prošloj godini, dinar je bio najslabiji 4. decembra, kada je evro vredeo 91,63 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,75 dinara za evro.

Uporedo s padom indeksa na svetskim berzama hartija od vrednosti - američki Dau Džons i evropski indeksi su prošle sedmice pali na šestogodišnji minimum - sve veći apetiti za zlatom doprineli su da taj metal od početka godine poskupi za 12 odsto uprkos slabljenu tražnje u industriji i sektoru nakita.

- Ključno je da cena zlata ostane iznad 1.000 dolara za uncu i da se približi istorijskom rekordu od 1.030,80 dolara, a ako do toga dođe početkom ove sedmice, do petka bi rekord mogao da bude premašen - izjavio je analitičar firme "Micubiši korp fjučers" Šudži Sugata.

Zlatom se u ponedeljak na berzi u Njujorku trgovalo po ceni od 988 dolara za uncu, dok je u petak cena iznosila 1.005,40 dolara, što je za 2,5 odsto manje u odnosu na istorijski rekord od 1.030,80 dolara za uncu iz marta prošle godine.

- Ako akcije nastave da padaju, cena zlata će nastaviti da raste - predviđa menadžer japanske filijale Standard banke Juiči Ikemizu.

Zahtev za bankrotstvom, koje bi omogućilo reorganizaciju fabrike locirane u Švedskoj, podnet je sudu u Vanersborgu, izjavila je predstavnica Saaba Margareta Hogstom.

Potez je povučen pošto je švedska vlada odbila zahtev Dzeneral Motorsa da ubrizga novac u Saab, sa obrazloženjem da je na američkoj kompaniji da spasava marku.

Dzeneral Motors je tražio kupca za svoj pogon u Švedskoj ali je rekao da mu treba više novca da bi pripremio Saab za prodaju.

"Tragamo za svim raspoloživim opcijama da finansiramo i/ili prodamo Saab, a reorganizacija je najbolji način da se stvori zaista nezavisna kompanija spremna za ulaganja," kaže direkror Saaba, Jan Ake Jonšon, u saopštenju.

Ako sud odobri banrotstvo, koje će privremeno zaštiti Saab od poverilaca, reorganizacija će biti sprovedena za tri meseca pod uslovom da se pojavi finansijer.

Dzeneral Motrost kaže da mu treba oko 6 milijardi dolara podrške vlada Kande, Nemačke, Britanije, Švedske i Tajlanda da bi mogao da finansira rad svojih pogona u tim zemljama

Evro će vredeti oko 62 pare više nego u petak, 30. jauara, kada je kurs bio 94,1012 dinara za evro.

NBS je u petak na međubankarskom deviznom tržištu prodao 44,6 miliona evra zbog povećane tražnje za evropskom valutom.

Od početka godine NBS je na međubankarskom tržištu intervenisao sa ukupno 376,3 miliona evra, da bi sprečio prevelike dnevne oscilacije kursa dinara.

Dinar je ove godine najslabiji bio 28. januara, kada je kurs bio 96,34 dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,54 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.