Invest

Vrednost barela sirove nafte premašila je u sredu na njujorškoj berzi “psihološki prag” od 90 dolara, dostigavši vrednost iz oktobra 2008. godine. Na zatvaranju seanse na Volstritu barel je, u sredu, vredeo 90,48 dolara.

Berzanski analitičari, međutim, rast cene nafte objašnjavaju oštrom zimom koja vlada sa obe strane Atlantika koja je uzrokovala rast potrošnje od 4,6% u protekloj sedmici.

U trgovanju akcijama ostvareno je 38.447.786 dinara, za devet miliona manje nego juče, a više od dve trećine je postignuto akcijama "Naftne industrije Srbije" - 26.528.567 dinara. Promet veći od milion dinara ostvaren je akcijama samo još dve firme: "Agrobanke" - 3.202.865 i "Energoprojekt holdinga" - 1.957.771 dinar. Po nevelikom rastu cene prednjače "Veterinarski zavod Subotica" (3,14), "Galenika Fitofarmacija" (2,90) i "Progres" (2,84 odsto). "Vital" iz Vrbasa je pretrpeo najveći dnevni pad cene, od čak 10,37 odsto. Akcije "Jedinstva Sevojno" izgubile su 6,74 odsto, "Alfa plama" - 4,88, a "Kredi banke" - 4,14 procenata. Strani investitori su danas imali znatno manji ude u trgovanju akcijama nego što je uobičajeno, svega 15,51 odsto. U kupovini su učestvovali sa 25,00, a u prodaji sa 6,01 odsto.

Akcije Dženeral motorsa naglo su porasle u prvim minutima kupovine i prodaje i dostigle 36 dolara po deonici - gotovo tri dolara više od cene koju je kompanija odredila za prvu javnu ponudu.
Prvi dan trgovanja zaključen je cenom od 34,19 dolara. Akcije Dženeral motorsa vredele su manje od jednog dolara kada je prošle godine stara kompanija od suda zatražila zaštitu u bankrotstvu.
Vlada SAD se nada da je ponuda akcija prvi korak ka povratku novca koji je dala za spasavanje kompanije. Da bi se to desilo vlada bi morala da proda ostatak akcija Dženeral motorsa koje ima, po ceni od oko 50 dolara komad u narednih nekoliko godina.

Akcijama preduzeća ostvaren je promet od 118.926.696 dinara, za oko 34 miliona više nego u petak, a broj kupoprodaja je povećan za 14, na 353. Strani investitori su realizovali 45,44 odsto trgovanja akcijama, uz ujednačen udeo u kupovini i prodaji.

Značajan rast cena danas su ostvarile akcije užičkih "Puteva" - 19,34 odsto, beogradskih preduzeća Komercijalna banka i "Energomontaža" - po 19,15, "Simpa" iz Vranja - 17,76 i Kredi banke iz Kragujevca - 16,92 odsto.

Maksimalan pad cene od 12 odsto pretrpele su akcije "Agrobačke" iz Bačke Topole, za 6,65 odsto bila je niža cena hartija "Vino Župe" iz Aleksandrovca, a za 3,52 odsto Jubmes banke iz Beograda.

Najveći promet postignut je akcijama niške AIK banke - 35.606.268 i prestoničkih firmi Univerzal banka - 16.546.640 i "Energoprojekt holding" - 10.254.772 dinara

Na Vol Stritu je prošle nedelje Dau Džons indeks pao za 0,7 odsto, na 8.515 bodova. S&P 500 indeks pao je, pak, za 1,7 odsto, na 872 boda, dok je Nasdak indeks izgubio 2,2 odsto, zaronivši na 1.530 bodova. Od početka godine S&P indeks pao je za više od 40 odsto i na putu je da u 2008. zabeleži jedan od najvećih godišnjih padova u istoriji. Veći godišnji pad od 47,1 odsto zabeležen je samo 1931, u doba Velike depresije.

Prema istraživanju "Meril Linča", u ovoj su godini Amerikanci izgubili oko 10.000 milijardi dolara na vrednosti svoje imovine, delom zbog pada cena deonica, delom zbog pada cena nekretnina, a delom zbog opšte recesije.

- Svi smo se nadali tradicionalnom rastu cena deonica krajem godine, ali su svi podaci slabi, što nimalo ne ohrabruje. Recesija je globalna i duboka, a što je još važnije, verovatno se još produbljuje - kaže Čip Henlon, predsednik kompanije "Delta Global Advajzers".

Na dalje slabljenje američke privrede ukazuju i prošle nedelje objavljeni podaci o padu prodaje postojećih kuća u novembru za rekordnih 8,6 posto, dok je prodaja novih kuća istovremeno pala za 2,9 odsto. Ulagači su se nadali boljim podacima, jer se smatra da je stabilizacija tržišta nekretnina ključan uslov za oporavak američke privrede, koja je u recesiji već godinu dana.

Pod najvećim pritiskom prošle nedelje bio je trgovački sektor posle podatka da je tokom poslednjeg vikenda uoči Božića u šopingu bilo samo 38,7 odsto Amerikanaca, što je najslabiji podatak u poslednjih šest godina. To je, inače, jedan od vikenda u godini kada se najviše troši.

Slabost tržišta kapitala posledica je i mršavog prometa, uobičajenog za praznično razdoblje. Na primer, u petak, prvi radni dan nakon božićnih praznika, na Val Stritu je vlasnika promenilo samo 516 miliona deonica, dok je lani dnevni prosek iznosio 1,9 milijardi.

I na evropskim berzama su prošle nedelje cene deonica pale. Londonski FTSE indeks izgubio je 1,6 odsto, zaronivši na 4.216 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze pao za 1,4 odsto, na 4.629 bodova.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je prošle nedelje ostao gotovo nepromenjen. Porastao je sa 8.734 na 8.739 bodova.