http://budzet.info/
http://www.facebook.com/pages/Invest/314002281952157?sk=wall
Očekuje se da tempo zatvaranja banaka u 2011. bude usporen, s obzirom na oporavak privrede Sjedinjenih Američkih Država i jenjavanje uticaja finansijske krize iz 2007-2009. U SAD je prošle godine propalo 157 banaka, a u 2009. i 140, podsetila je agencija Rojters. Manje američke banke, sa imovinom ispod milijardu dolara, i dalje posrću i najzastupljenije su među zatvorenim u poslednje vreme. Mnoge od njih trpe teškoće zbog slabog tržišta nekretnina. Američka Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) je u svom poslednjem kvartalnom izveštaju, objavljenom krajem novembra 2010, ukazala da američki bankarski sektor generalno nastavlja da se oporavlja iz finansijske krize, ali da velike banke stoje bolje od manjih bankarskih institucija. Američki bankarski sektor je, prema tom izveštaju, ostvario u trećem kvartalu lane neto profit od 14,5 milijardi dolara, u poređenju sa 21,4 milijarde dolara u drugom tromesečju i dve milijarde dolara u trećem kvartalu 2009. FDIC je takođe saopštio da je bankarski sektor SAD ostavljao po strani manje novca radi pokrivanja mogućih budućih gubitaka, što je doprinelo rastu zarade tokom poslednjih tromesečja. FDIC je, međutim, upozorio banke da ne smanjuju te rezerve suviše brzo, s obzirom na sadašnje stanje privrede SAD. Uprkos povećanju prihoda bankarskog sektora u celini, manje banke su i dalje pogođene slabom ekonomijom i obimom tzv. loših zajmova, pre svega u sektoru nekretnina, ukazala je FDIC: Broj banaka na "problematičnoj listi" FDIC je povećan na 860, sa 829 i dostigao najveći nivo od marta 1993, kada se na toj listi nalazilo 928 bankarskih institucija. Najveći broj tih banaka neće, međutim propasti, ali lista FDIC pruža uvid koliko je američkih banaka u teškoćama.
Promet akcija je povećan dva i po puta, u odnosu na poslednji radni dan prethodne sedmice i dostigao je 194.862.030 dinara, a najviše je, prema izveštaju Berze, trgovano akcijama banaka.
Hartijama "Komercijalne banke" je trgovano za 90.570.135 dinara, a "AIK banke" za 51.566.960, a slede akcije "Naftne industrije Srbije", sa 15.175.670 i "Energoprojekt holdinga", sa 9.119.958 dinara. Najveći rast cene je ostvaren akcijama "Kredi banke" (5,99), "Progresa" (4,59) i "Imleka" (3,52), dok su najveći pad pretrpele hartije "Laste" (8,73), "Privredne banke" (7,23), "Razvojne banke Vojvodine" (4,40) i "Veterinarskog zavoda Subotica" (4,01 odsto). Strani investitori su u ukupnom trgovanju akcijama učestvovali sa 49,24 odsto, uz udeo u kupovini od 75,23, a u prodaji od 23,25 procenta.

Vrednost barela sirove nafte premašila je u sredu na njujorškoj berzi “psihološki prag” od 90 dolara, dostigavši vrednost iz oktobra 2008. godine. Na zatvaranju seanse na Volstritu barel je, u sredu, vredeo 90,48 dolara.

Berzanski analitičari, međutim, rast cene nafte objašnjavaju oštrom zimom koja vlada sa obe strane Atlantika koja je uzrokovala rast potrošnje od 4,6% u protekloj sedmici.

U trgovanju akcijama preduzeća ostvareno je 83.293.693 dinara, nepunih 14 miliona više nego juče, saopštila je Berza. Najviše je trgovano akcijama "AIK banke", za 31.326.389 i "Naftne industrije Srbije", za 20.608.205 dinara. Akcijama "Veterinarskog zavoda Zemun" ostvaren je promet od 9.145.521 dinar, "Energoprojekt holdinga" - 4.596.533, a "Imleka" - 4.323.166 dinara. Rast cene iznad jedan odsto, među akcijama u kontinuiranom trgovanju, ostvarili su "Kredi banka" (4,24), "Bambi Banat" (3,11) i "Progres" (1,79 odsto). Najveći pad cene su imale akcije "Beogradske industrije piva" (7,50 odsto), "DIN fabrike Duvana" (3,66) i "Velefarma" (3,10 odsto).
Strani investitori su ponovo aktivni u trgovanju akcijama, sa realizovanih 45,90 odsto ukupnog trgovanja, uz udeo u kupovini od 52,05, a u prodaji 39,76 procenata.

U trgovanju akcijama ostvareno je 38.447.786 dinara, za devet miliona manje nego juče, a više od dve trećine je postignuto akcijama "Naftne industrije Srbije" - 26.528.567 dinara. Promet veći od milion dinara ostvaren je akcijama samo još dve firme: "Agrobanke" - 3.202.865 i "Energoprojekt holdinga" - 1.957.771 dinar. Po nevelikom rastu cene prednjače "Veterinarski zavod Subotica" (3,14), "Galenika Fitofarmacija" (2,90) i "Progres" (2,84 odsto). "Vital" iz Vrbasa je pretrpeo najveći dnevni pad cene, od čak 10,37 odsto. Akcije "Jedinstva Sevojno" izgubile su 6,74 odsto, "Alfa plama" - 4,88, a "Kredi banke" - 4,14 procenata. Strani investitori su danas imali znatno manji ude u trgovanju akcijama nego što je uobičajeno, svega 15,51 odsto. U kupovini su učestvovali sa 25,00, a u prodaji sa 6,01 odsto.

Prema izveštaju Berze, promet akcija je bio 39.517.251 dinar, a malo više od polovine - 20.261.939 dinara je ostvareno akcijama "Naftne industrije Srbije" (NIS). Cena ovih akcija na zaključenju je bila 481 dinar, kao i prethodnih nekoliko dana.
Znatno manji promet od NIS-a postignut je akcijama "Agrobanke" - 3.382.512, "DIN fabrike Duvana" iz Niša - 2.224.757 i "Koka-kole HBC- Srbija" - 2.021.250 dinara.
Najveći rast cene ostvarile su akcije pirotskog "Tigra" (5,62) i beogradskih firmi "Imlek" (2,33) i "Lasta" (2,00 odsto).
Građevinsko preduzeće "Napred" pretrpelo je najveći dnevni pad cene od 11,34 odsto, akcije DIN-a su jeftinije za 7,28, "Telefonije" za 5,22, užičkih "Puteva" i "Vode Vrnjci" iz Vrnjačke Banje, za po 4,76 i "Progresa", za 4,55 odsto.
Strani investitori su u trgovanju akcijama učestvovali sa 28,01 odsto, uz znatno veći udeo u kupovini akcija (48,74), a manji u prodaji (7,28 odsto).

Akcije Dženeral motorsa naglo su porasle u prvim minutima kupovine i prodaje i dostigle 36 dolara po deonici - gotovo tri dolara više od cene koju je kompanija odredila za prvu javnu ponudu.
Prvi dan trgovanja zaključen je cenom od 34,19 dolara. Akcije Dženeral motorsa vredele su manje od jednog dolara kada je prošle godine stara kompanija od suda zatražila zaštitu u bankrotstvu.
Vlada SAD se nada da je ponuda akcija prvi korak ka povratku novca koji je dala za spasavanje kompanije. Da bi se to desilo vlada bi morala da proda ostatak akcija Dženeral motorsa koje ima, po ceni od oko 50 dolara komad u narednih nekoliko godina.

U prvom danu prodaje, vlada SAD je smanjila svoj vlasnički udeo u Dženeral motorsu sa 66 odsto na 36 proceneta. Ministarstvo finansija prodalo je 358 miliona akcija kompanije, koja je sad manja, profitabilna i očišćena od većine dugova.
 
GM zapošljava 209.000 ljudi širom sveta za razliku od 324.000 zaposlenih 2004. godine. Pre bankrotstva, kompanija je gubila oko 4.000 dolara po svakom proizvedenom automoboili. Sad zarađuje 2.000 dolara po vozilu.
Sa većom transparentnošću, sa većom tržišnom utakmicom, to može građanima da donese veće i bolje cene njihovih hartija od vrednosti, a onda je to benefit, kako za njih, tako i za sve druge učesnike na finansijskom tržištu", rekao je Ilić u pauzi javne rasprave o nacrtu ova dva zakona.
Ilić je najavio da će novim zakonom o tržištu kapitala, ono biti potpuno drugačije strukturisano, gde se uvodi multilateralna trgovačka platforma i dodao da se regulisano tržište kapitala sastoji od dva segmenta i skraćuju se rokovi za izveštavanje u prospektima preduzeća sa godinu dana na kvartalno izveštavanje.
"Sve to treba da doprinese da imate blagovremenu informaciju, da kao ozbiljan investitor možete da donesete definitivnu odluku da li ćete investirati ili ne. S druge strane, to treba da se reflektuje i na cenu, a svako reflektovanje na cenu pozitivno znači da svi naši građani mogu biti sigurni i zaštićeni, da pravovremeno mogu donositi odluke", objasnio je Ilić.
Zakon o investicionim fondovima iz 2006. godine pretrpeo je izmene u 2009. godini, jer je to bila reakcija na svetsku ekonomsku krizu, a kroz smanjenje troškova povećana je njihova konkuretnost na tržištu i zaštićeni su investitori.
Nove izmene zakona o investicionim fondovima predstavljaju usaglašavanje za nacrtom zakona o tržištu kapitala i podrazumevaju dve najveće izmene.
Naime, društva za upravljanje investicionim fondovima mogu se baviti i upravljanjem portfolija i pruzanjem investicionih saveta drugim klijentima koji nisu članovi tog investicionog fonda.
Druga velika izmena odnosi se na "kastodi" banke, jer do sada taj pojam nije bio obuhvaćen u važećem zakonu o investicionim fondovima, tako da je definisan delokrug njenih usluga i dobijanje dozvole za rad, što do sada nije bio slučaj, rečeno je u javnoj raspravi.
Indeksi akcija su u plusu, Belex15 je znatno porastao za 3,31 odsto na 642,67 poena, a opšti Belexline je u zelenom dva procenta i zaključen je na 1.262,98 poena čime je nastavljen uzlazni trend od prošle nedelje.
Najprometnije u kontinuiranoj trgovini i nadalje su akcije AIK banke sa prometom od 33,42 miliona dinara, uz rast cene za 8,6 odsto na 3.151 dinar. Akcije te banke porasle su od početka oktobra 13,2 odsto.
Akcijama Naftne industrije Srbije trgovano je u nešto većem obimu nego u petak, za 17,59 miliona i bez promene cene, pa je vrednost akcije trenutno 475 dinara.
Komercijalna banka imala je odličan promet od 10,68 miliona.
Jedna je od retkih akcija sa padom vrednosti u ponedeljak iako su njene hartije pojeftinile tek 0,15 odsto i cena na zatvaranju bila je oko 25.000 dinara.
Agrobanka beleži promet od osam i po miliona uz rast cene za 1,4 odsto na preko sedam hiljada dinara, a Energoprojekt promet od 6,7 miliona dinara uz skok cene akcije za 3,8 odsto na 980 dinara.
Među dobitnicima izdvajaju se kragujevačka Kredi banka čije su akcije skuplje za oko 19 odsto i vrednost hartije dostigla je 2.500 dinara.
Galenika Fitofarmacija beleži skok cene od devet procenata na 6.000 dinara, a i Soja protein i Tigar, sa A Listinga Beogradske berze, ubeležili su rast od 8,38 , odnosno pet procenata.
Pri tom, Soja protein imao je i promet hartijama od 6,3 miliona.
Pad cene imao je Progres od preko deset odsto, pa je vrednost akcije trenutno 105 dinara, a promet u ponedeljak je bio 52.482 dinara.
Na najvećim svetskim tržištima kapitala glavni indeksi su prošle nedelje ponovno zabeležili korekciju, a na pesimizam ulagača najviše je uticao niz loših makroekonomskih vesti i upozorenja iz najvećih svetskih kompanija o padu potražnje i pogoršanju poslovnih uslova. U proteklih nedelju dana na Vol Stritu je Dau Džons indeks potonuo za 4,8 odsto na 8.599 bodova. S&P 500 indeks pao je za 4,5 odsto na 890 bodova, dok je Nasdak indeks izgubio 3,7 odsto zaronivši na 1.571 bod. I na evropskim berzama cene deonica su prošle nedelje pale. Londonski FTSE indeks potonuo je za 2,48 odsto na 4.448 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze izgubio 3,8 odsto zaronivši na 4.783 boda.

Akcijama preduzeća ostvaren je promet od 118.926.696 dinara, za oko 34 miliona više nego u petak, a broj kupoprodaja je povećan za 14, na 353. Strani investitori su realizovali 45,44 odsto trgovanja akcijama, uz ujednačen udeo u kupovini i prodaji.

Značajan rast cena danas su ostvarile akcije užičkih "Puteva" - 19,34 odsto, beogradskih preduzeća Komercijalna banka i "Energomontaža" - po 19,15, "Simpa" iz Vranja - 17,76 i Kredi banke iz Kragujevca - 16,92 odsto.

Maksimalan pad cene od 12 odsto pretrpele su akcije "Agrobačke" iz Bačke Topole, za 6,65 odsto bila je niža cena hartija "Vino Župe" iz Aleksandrovca, a za 3,52 odsto Jubmes banke iz Beograda.

Najveći promet postignut je akcijama niške AIK banke - 35.606.268 i prestoničkih firmi Univerzal banka - 16.546.640 i "Energoprojekt holding" - 10.254.772 dinara

Na Vol Stritu je prošle nedelje Dau Džons indeks pao za 0,7 odsto, na 8.515 bodova. S&P 500 indeks pao je, pak, za 1,7 odsto, na 872 boda, dok je Nasdak indeks izgubio 2,2 odsto, zaronivši na 1.530 bodova. Od početka godine S&P indeks pao je za više od 40 odsto i na putu je da u 2008. zabeleži jedan od najvećih godišnjih padova u istoriji. Veći godišnji pad od 47,1 odsto zabeležen je samo 1931, u doba Velike depresije.

Prema istraživanju "Meril Linča", u ovoj su godini Amerikanci izgubili oko 10.000 milijardi dolara na vrednosti svoje imovine, delom zbog pada cena deonica, delom zbog pada cena nekretnina, a delom zbog opšte recesije.

- Svi smo se nadali tradicionalnom rastu cena deonica krajem godine, ali su svi podaci slabi, što nimalo ne ohrabruje. Recesija je globalna i duboka, a što je još važnije, verovatno se još produbljuje - kaže Čip Henlon, predsednik kompanije "Delta Global Advajzers".

Na dalje slabljenje američke privrede ukazuju i prošle nedelje objavljeni podaci o padu prodaje postojećih kuća u novembru za rekordnih 8,6 posto, dok je prodaja novih kuća istovremeno pala za 2,9 odsto. Ulagači su se nadali boljim podacima, jer se smatra da je stabilizacija tržišta nekretnina ključan uslov za oporavak američke privrede, koja je u recesiji već godinu dana.

Pod najvećim pritiskom prošle nedelje bio je trgovački sektor posle podatka da je tokom poslednjeg vikenda uoči Božića u šopingu bilo samo 38,7 odsto Amerikanaca, što je najslabiji podatak u poslednjih šest godina. To je, inače, jedan od vikenda u godini kada se najviše troši.

Slabost tržišta kapitala posledica je i mršavog prometa, uobičajenog za praznično razdoblje. Na primer, u petak, prvi radni dan nakon božićnih praznika, na Val Stritu je vlasnika promenilo samo 516 miliona deonica, dok je lani dnevni prosek iznosio 1,9 milijardi.

I na evropskim berzama su prošle nedelje cene deonica pale. Londonski FTSE indeks izgubio je 1,6 odsto, zaronivši na 4.216 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze pao za 1,4 odsto, na 4.629 bodova.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je prošle nedelje ostao gotovo nepromenjen. Porastao je sa 8.734 na 8.739 bodova.