Milijarde dolara i evra svakodnevno se puštaju u opticaj da bi se sprečilo ili usporilo bankrotstvo američke i evropske privrede. Cenu spasavanja najmoćnijih ekonomija sveta dobrim delom platiće najsiromašniji, mada nisu učestvovali u “duvanju balona” koji je pred pucanjem. Ni tihe nacionalizacije banaka i kompanija sada nisu politički nepodobne intervencije države. Ta “moralna” pridika ostaje da važi samo za zemlje u tranziciji i nerazvijene zemlje, pogotovo ako je riječ o profitabilnim djelatnostima.

Nagovještaji nove velike ekonomske krize nisu neočekivani. Nije se dogodilo ništa posebno. Jednostavno, počela je globalizacija i na teritoriji Amerike i Evrope. Globalizacija je počela mnogo ranije u nerazvijenim zemljama i u zemljama u tranziciji, ali je bila pod kontrolom i po mjeri razvijenih zemalja i međunarodnih institucija. Globalni procesi danas su toliko narasli da na njih ne može imati presudan uticaj nijedna nacionalna ekonomija. Globalni kapital je toliko moćan da nameće uslove poslovanja u širokim regionima svijeta. Nacionalni kapital se pokoravao uslovima nacionalne države, internacionalni kapital je birao povoljnije uslove nacionalnih ekonomija, dok globalni kapital nameće svoje uslove. U takvim okolnostima, pojedinačnim državama je otežano planiranje razvoja, socijalne sigurnosti i stabilnosti tržišta. Makroekonomska stabilnost nacionalnih ekonomija sve više postaje zavisna od globalnih tokova kapitala. Ovo su proteklih godina iskusile zemlje u tranziciji. Sada nevidljiva moć globalnog kapitala počinje pritiskati i najmoćnije zemlje svijeta. Logika globalnog kapitala počinje diktirati drugačije uslove plasmana kapitala, drugačiji stepen likvidnosti na pojedinim tržištima, drugačije cijene faktora proizvodnje, drugi nivo produktivnosti, drugačiju strukturu potrošnje… Razvijene zemlje svijeta su stvorile globalni kapital, štiteći vlastite interese, ali je on u globalizaciji, kao prirodnom poretku na planeti Zemlji, stekao novi identitet i počinje nametati globalnu logiku privređivanja koja se širi i na najmoćnije ekonomije svijeta. Globalni kapital nije fasciniran “američkim snom” niti evropskim ujedinjenjem. Hipotekarna kriza u SAD pokazuje da američki kapital postaje sve više globalni kapital i da je sve manje u funkciji “američkog sna”. Globalni kapital podržava one “snove” koji garantuju njegovo najpovoljnije uvećanje.

Usavršavanje metoda multiplikacije kredita i investicija na tržištu nekretnina u SAD omogućilo je velike zarade na špekulativnim radnjama banaka, fondova i investicionih korporacija u tom sektoru. Međutim, realni rast ekonomije i realne kupovne moći stanovništva zaostajao je za rastom očekivanog profita u toj oblasti. Dostignuta je granica do koje se “balon može duvati”. Jedini način da se on spasi od pucanja je da se izduva. Međutim, kako je u ekonomiji sve povezano, izduvavanje jednog balona podrazumijeva izduvavanje svih ostalih. Dakle, kriza pokazuje da postoji granica odvojenosti finansijskog tržišta i realnog sektora ekonomije. Svijet će skupo platiti najnoviju lekciju iz ekonomije i ubrzano će se vraćati izvornim principima ekonomske nauke. “Ekonomija trikova” koja je kreirala velike špekulativne cikluse već sada je doživjela krah.

Vladini zvaničnici, koji su želeli da ostanu anonimni, izjavili su pred objavljivanje predloga budžeta za fiskalnu 2010, koja počinje 1. oktobra 2009, da će ogromni troškovi za Obamine ciljeve biti delimično nadoknađeni kresanjem izdataka za poljoprivredne subvencije, kao i u drugim oblastima.

Demokrata Obama je obećao da će za četiri godine prepoloviti deficit veći od bilion dolara koji je nasledio od bivšeg republikanskog predsednika Džordža Buša, odnosno da će ga do 2013. smanjiti na 533 milijarde dolara ili tri odsto BDP.

 

Predsednik Obama zatražio je temeljnu reviziju poslovanja Vol strita (Wall Street), rekavši da su potrebne velike promene da bi se izbeglo ponavljanje finansijskog urušavanja.

Na sastanku u Beloj kući, republikanski poslanici u Kongresu su rekli da će raditi s novom administracijom da bi predlog izmena regulative finansijskog tržišta bio završen u naredne dve sedmice. Obama, demokrata, kaže da je "bolno iskustvo" pokazalo da pravila moraju da budu modernizovana.

- Ekonomija ne može da vodi tržišta 21. veka sa regulativom iz 20. veka - rekao je on.

Postoji široka saglasnost među stručnjacima za novčana tržišta - i u SAD i oko sveta - da je nužno modernizovati propise rada finansijskih institucija. Neki veruju da bi brza akcija na donošenju nove regulative pomogla u popravci razbijenog finansijskog sistema tako što bi povratila poverenje. Ali, drugi kažu da bi rad na propisima dok kriza traje mogao da pogorša stanje.

- Jaka finansijska tržišta traže jasna pravila na putu. Ne zato da bi se zastrašile finansijske institucije, već da zaštite građane i ulagače i pre svega da održavaju te finansijske institucije snažnim - rekao je Obama.

Izjava predsednika uzdrmala je berzanske ulagače. Akcije na Vol stritu su pale posle jučerašnjeg nervoznog trgovanja.

 

Izdaci će, međutim, porasti kako bi se ostvarili glavni ciljevi, uprkos kresanju troškova. Budžetom je predviđeno da se ostavi po strani 250 milijardi dolara, za slučaj da Obama odluči da zatraži od Kongresa još novca za pomoć oslabljenom američkom finansijskom sistemu. U budžet je takođe uključen desetogodišnji rezervni fond, vredan 634 milijarde dolara, za finansiranje predsednikovog predloga reforme zdravstvenog sektora.

Jedan zvaničnik je ukazao da su u budžet uključene stotine milijardi dolara prihoda, počev od 2012. i tokom daljeg dugog niza godina, koji će pristići iz sistema trgovine emisijama gasova s efektom staklene bašte, što je jedan od glavnih Obaminih predloga za borbu protiv globalnog zagrevanja.

Budžetski deficit od 1,75 biliona dolara koji se prognozira za fiskalnu 2009. je odraz manjka nagomilanog tokom vladavine Bušove administracije, kao i novih izdataka u okviru stimulativnog plana, vrednog 787 milijardi dolara, koji je Obama nedavno potpisao.

Privreda SAD je već 14 meseci u recesiji, podstaknutoj finansijskom krizom koja se proširila širom sveta. Obama smatra da je veliko povećanje vladinih paketa pomoći od ključnog značaja za izbegavanje ekonomske katastrofe.

Za Obamu će predstavljati veliki izazov da za svoj predlog budžeta dobije podršku zakonodavaca, od kojih se neki mogu protiviti kresanju troškova za neke programe, kao što su poljoprivredne subvencije koje uživaju veliku podršku u Kongresu.

Budžetom je predviđeno da troškovi za rat u Iraku i Avganistanu ove godine dostignu nešto više od 140 milijardi dolara i 130 milijardi dolara u fiskalnoj 2010, dok bi kasnije trebalo da opadnu na 50 milijardi dolara godišnje. Vašington je na te ratove utrošio oko 190 milijardi dolara u 2008. Predviđeno je takođe da postepeno budu ukinute direktne vladine isplate proizvođačima useva koji ostvaruju godišnji prihod veći od 500.000 dolara, čime bi bilo ušteđeno 9,8 milijardi dolara tokom 10 godina, kao i da se eliminišu subvencije za skladištenje pamuka, što će doneti dodatnu uštedu od 570 miliona dolara tokom istog perioda, što bi sve trebalo da doprinese smanjenju budžetskog deficita.

Budžetom predviđeni desetogodišnji rezervni fond pomoći će finansiranje unapređenja sistema zdravstvene zaštite, što je jedno od velikih obećanja Obame tokom njegove predsedničke kampanje. Obama je tada obećao da će zdravstveno osiguranje proširiti na 46 miliona sada neosiguranih stanovnika SAD. Sjedinjene Države na zdravstvenu zaštitu troše više od bilo koje druge zemlje, ali se njihov sistem, koji po kvalitetu zaostaje za mnogim drugim nacijama, smatra neefikasnim.

Budžet za fiskalnu 2010. treba da bude odobren u Kongresu da bi bio ozakonjen.

Uporedo s padom indeksa na svetskim berzama hartija od vrednosti - američki Dau Džons i evropski indeksi su prošle sedmice pali na šestogodišnji minimum - sve veći apetiti za zlatom doprineli su da taj metal od početka godine poskupi za 12 odsto uprkos slabljenu tražnje u industriji i sektoru nakita.

- Ključno je da cena zlata ostane iznad 1.000 dolara za uncu i da se približi istorijskom rekordu od 1.030,80 dolara, a ako do toga dođe početkom ove sedmice, do petka bi rekord mogao da bude premašen - izjavio je analitičar firme "Micubiši korp fjučers" Šudži Sugata.

Zlatom se u ponedeljak na berzi u Njujorku trgovalo po ceni od 988 dolara za uncu, dok je u petak cena iznosila 1.005,40 dolara, što je za 2,5 odsto manje u odnosu na istorijski rekord od 1.030,80 dolara za uncu iz marta prošle godine.

- Ako akcije nastave da padaju, cena zlata će nastaviti da raste - predviđa menadžer japanske filijale Standard banke Juiči Ikemizu.

Zahtev za bankrotstvom, koje bi omogućilo reorganizaciju fabrike locirane u Švedskoj, podnet je sudu u Vanersborgu, izjavila je predstavnica Saaba Margareta Hogstom.

Potez je povučen pošto je švedska vlada odbila zahtev Dzeneral Motorsa da ubrizga novac u Saab, sa obrazloženjem da je na američkoj kompaniji da spasava marku.

Dzeneral Motors je tražio kupca za svoj pogon u Švedskoj ali je rekao da mu treba više novca da bi pripremio Saab za prodaju.

"Tragamo za svim raspoloživim opcijama da finansiramo i/ili prodamo Saab, a reorganizacija je najbolji način da se stvori zaista nezavisna kompanija spremna za ulaganja," kaže direkror Saaba, Jan Ake Jonšon, u saopštenju.

Ako sud odobri banrotstvo, koje će privremeno zaštiti Saab od poverilaca, reorganizacija će biti sprovedena za tri meseca pod uslovom da se pojavi finansijer.

Dzeneral Motrost kaže da mu treba oko 6 milijardi dolara podrške vlada Kande, Nemačke, Britanije, Švedske i Tajlanda da bi mogao da finansira rad svojih pogona u tim zemljama

Ruska centralna banka je danas ponovo umereno devalvirala rublju koja je tako dospela na istorijski minimum prema dolaru i evru.

Moskva je, kako se ističe, devalvaciju rublje ubrzala kako bi njenu vrednost prilagodila nižim cenama nafte i najgoroj ekonomskoj perspektivi za poslednju deceniju.

Ruska valuta je tako pala na vrednost od 36,8 rubalja prema evro-dolarskoj korpi, što je smanjenje od 50 kopejki ispod pređašnje granice, odnosno najnižeg nivoa domaće valute koju štiti centralna banka.
Tako je rublja izgubila 20,5 procenata od svoje rekordne vrednosti, koju je imala avgusta minule godine u odnosu na glavne svetske valute.
Današnja umerena devalvacija rublje bila je već četvrta od početka ove godine i šesnaesta od novembra 2008, podsećaju analitičari.
Glavni cilj je da se prilagodi vrednost rublje nižim cenama nafte, da se ujednači platni bilans i zaštiti deo deviznih rezervi, čiji je obim već značajno pao.
Rusija je i pored dugoročnog slabljenja svoje valute sposobna da devalvaciju obavlja polako i postepeno zahvaljujući visokim deviznim rezervama.
Ta zemlja je, međutim, suočena sa snažnim odlivom kapitala koji zahteva da regulacioni organi koče pad rublje, ukazuju analitičari predočavajući da je samo prošle godine iz Rusije "oteklo" oko 130 milijardi dolara.

Evropska centralna banka smanjila je osnovnu kamatnu stopu za pola poena i spustila je na dva odsto, zbog sve veće bojazni od duboke recesije.

Analitičari su očekivali takvu odluku upravnog saveta Evropske centralne banke, kako bi se dao podsticaj ekonomijama 16 članica evrozone.

Troškovi pozajmljivanja novca od Centralne banke vraćeni su na najniži nivo, kakav je postojao u periodu od juna 2003. do decembra 2005. godine.

Mnogi političari zemalja evrozone pozivali su Centralnu banku da smanji kamate još više od sadašnjeg nivoa, kao što su učinile centralne banke nekoliko zemalja.

Američke Federalne rezerve i Banka Japana spustile su svoju osnovnu kamatu na nulu, dok je Banka Engleske prošle sedmice smanjila svoju kamatnu stopu na 1,5 odsto, što je najmanje u njenoj tristogodišnjoj istoriji.

Evrozona je ušla u recesiju prošle godine, a ekonomski indikatori pokazuju da će opadanje privredne aktivnosti trajati i tokom većeg dela 2009. godine.

Inflacija u evrozoni prošle godine je pala na 1,6 odsto, što je manje od prognoze Evropske centralne banke od nešto manje od dva odsto.

Industrijski proizvod u novembru je "pao" za 1,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, čime je godišnji pad dostigao 7,7 odsto, što je najviše od kada agencija "Eurostat" beleži podatke od 1990. godine.

U SAD je u 2008. godini, prema podacima američkog ministarstva rada, ukinuto ukupno 2,6 miliona radnih mesta, što je najviše od 1945. godine, pri čemu je sve dublja ekonomska kriza prinudila firme da samo tokom decembra zatvore čak 524.000 radnih mesta. Pri tom je stopa nezaposlenosti u toj zemlji u decembru porasla na 7,2 odsto radne snage, što je najviši nivo od januara 1993. godine, dok su pre desetak godina, u vreme ekonomskog buma, američke firme svakog meseca zapošljavale 200.000 novih radnika.

Analitičari su ranije prognozirali da će se stopa nezaposlenosti povećati "samo" na sedam odsto, sa novembarskih 6,8 odsto.

Ekonomista "Konferens borda" Ged Levanon je u svojoj analizi konstatovao da je tokom 2008. ukupan broj radnih mesta u SAD, u svim oblastima osim poljoprivrede, smanjen za 2,5 miliona. Levanon je dodao da najnovija istraživanja nagoveštavaju da će se broj radnih mesta smanjiti ove godine za još dva miliona. Rezultati ovog istraživanja signaliziraju, prema njegovim rečima, da će se situacija na američkom tržištu rada i nadalje pogoršavati.

Američka hipotekarna kriza, nastala 2007. godine, koja je u 2008. narasla u svetsku finansijsku krizu, ove godine će prerasti u globalnu recesiju. Posledice su ogromne, a sama suština zbog čega su se svetske finansije zaljuljale ostala je nejasna. Bankar Vladimir Čupić smatra da je sve posledica potpune promene načina regulacije finansijskog sistema u SAD ili bolje reći njegovom deregulacijom, dok profesor Boško Živković ocenjuje da je teško reći da li je kriza izazvana nedostatkom regulacije ili pogrešnom regulacijom finansijskih tržišta.

- Na pojedinim delovima tržišta kao što su hipotekarni krediti ili finansijski derivati postojao je regulatorni haos, gde je više regulatornih tela bilo zaduženo za iste stvari. Oni su se međusobno sukobljavali, prebacivali probleme jedni drugima ili su njihove norme pristrasne. Mi stalno pričamo da regulatorna tela treba da budu nezavisna od vlade, ali pokazalo se da je još opasnija njihova zavisnost od tržišnih igrača, za šta je primer sekjuritizacija hipotekarnih kredita - ističe Živković.

 

Cela ova kriza ima i geopolitičko objašnjenje, ističe Vladimir Čupić. Od devedesetih godina prošlog veka do danas postoji permanentan proces otvaranja novih tržišta, počevši od pada Berlinskog zida i otvaranja tržišta istočne Evrope. Zatim sledi razvoj jugoistočne Azije, azijski tigrovi, Malezija, Tajland, pa posle Kina. Nova tržišta se stalno otvaraju i počinju da troše proizvode koje ranije nisu trošili - Kinezi su počeli da jedu hleb, kupuje se čelik, grade se novi gradovi, nastaju potpuno nove industrije. Debalans u sirovinskim tokovima uzrokuje da cene idu gore. Kada rastu cene, razne stvari počinju da se isplate. Na primer, isplati se investicija u neki rudnik koji je ranije bio neprofitabilan.

Generalno imamo rast celokupne svetske ekonomije koji zasnovan na punjenju tržišta, novim zahtevima za proizvodima, sirovinama i energentima. U takvoj situaciji, šta god se ponudi tržištu, neka je to i derivat derivata derivata, i iako ta obveznica nema veze sa realnim pokrićem, niko se ne brine kada cene rastu - kaže Čupić. 

 

Američka centralna banka, odnosno Federalne rezerve (Fed), ne kontroliše kome je i zašto neka banka dala kredit, kaže Čupić. Na kreditima se razvio čitav niz proizvoda, poput derivata, opcija i drugih izvedenih instrumenata, koji ne samo da nisu bili pod kontrolom, već nisu bili ili su problematično evidentirani. U takvim uslovima "prirodno" je da se došlo do drugorazrednih hipotekarnih obveznica, koje se završilo brodolomom tržišta, koji je pogodio i ostatak sveta.

Recesija koju sada trpe svetski privredni džinovi je dakle počela od običnog stambenog ili hipotekarnog kredita, koji su banke odobravale građanima. Banke su pratile svoje portfelje ovih kredita i ustanovile da je nenaplativost tek nekoliko promila ili možda jedan, dva procenta. Na osnovu stabilnog mesečnog priliva po tim kreditima i po hipotekama, emitovane su obveznice. Obveznice su kupile druge banke, zatim na tome emitovale svoje obveznice i tako je rizik piramidalno raspoređen na svetskom nivou.

Iako su sada u igri globalni igrači, greška ostaje na prvom koraku, jer su krediti deljeni bez mnogo vođenja računa o visini dohotka onog koji se zadužuje. Na primer, čovek dobije kredit od 70.000 evra i kupi kuću. Za godinu dana cena nekretnina skoči, pa hipoteka vredi 200.000 evra. Klijent ode u banku i traži keš kredit na osnovu veće hipoteke. Sledeće godine, nekretnine vrede još više, pa banke jure klijente da im daju još kredita, a hipotekarni balon raste. I tako se dođe do toga da se pozajmljivanje novca zasniva na stalnom rastu cena nekretnina ili barem na zadržavanju iste cene.

U jednom trenutku, međutim, mesečna rata za sve te kredite dostigne 1.000 evra, a plata iznosi 1.500 evra. Klijent više ne može da plaća rate i odluči da proda kuću. Kada se na isti potez odluči dovoljan broj ljudi, tržište shvata da je balon prenaduvan. Cene vrtoglavo kreću nadole, jer se i ljudi koji su nameravali da kupe kuću uzdržavaju, očekujući pojeftinjenje. Banke se sada nalaze u situaciji da su dale kredite od 100.000 evra, za nešto čija hipoteka sada vredi 70.000 evra, pa traže da klijent doplati. Klijent nema novca, pa banke kreću da naplaćuju hipoteke i tržište puca.

Istovremeno, ni oni koji su sekjuritzovali i emitovali obveznice više nemaju stabilan priliv od kamata i glavnica na kredite i svi u lancu kupaca i prodavaca obveznica gube prihode. Ceo sistem se obrušava, jer je bio zasnovan na nerealnim pretpostavkama - da vrednost nečega stalno može da raste.

Kada kriza krene globalno, kaže profesor Živković, doktrine više nisu relevantne, ni liberalna ni kenzijanska. Prema njegovim rečima, glavni uzročnik krize nije samo u jednoj zemlji, već je to transfer ogromnih finansijskih viškova iz brzorastućih azijskih privreda u SAD, što je i dovelo do jeftinih kredita i naduvavanja balona. Problem je takođe i što su regulatorni standardi ustanovljeni 1945. godine, ali danas je situacija potpuno drugačija.

U Londonu cena sirove nafte "brent" iz Severnog mora pala je za 60 centi i sada je 39,95 dolara po barelu. Cena "brenta" u ponedeljak je zabeležila rast od dva dolara.

U Njujorku cena svetle sirove nafte niža je za 77 centi i sada iznosi 39,25 dolara. Cena svetle sirove nafte takođe je u ponedeljak porasla za više od dva dolara.

Jedan od analitičara tržišta Džonatan Kornafel rekao je da je cena nafte beležila rast zbog nasilja tokom vikenda između Izraela i palestinske oružane grupe Hamas, pošto postoji strahovanje da bi političke tenzije mogle da izazovu prekide u isporukama sa Bliskog istoka. On je istakao da je za novo smanjenje cene nafte odgovoran pad potražnje za ovim energentom.

Globalna ekonomska kriza dovela je do smanjenja potražnje za naftom, zbog čega su cene pale s rekordnih iznosa od 147 dolara po barelu, koliko je bila u julu. Početkom meseca cena sirove svetle nafte pala je ispod 33 dolara, što je najniži nivo za poslednjih pet godina.

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru je na američkom tržištu uvećana za jedan dolar, na 36,36 dolara za barel, dok je evropska "brent" nafta istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela 94 centa - na 37,55 dolara po barelu, preneo je Rojters.

- Jedine pozitivne vesti za tržište nafte stižu iz UAE. Zasad se čini da ta zemlja i Saudijska Arabija u potpunosti ispunjavaju odluke o smanjenju proizvodne kvote - izjavio je Olivije Žakob, analitičar konsultantske firme "Petromatriks".

Najveći proizvođač nafte u UAE, "Abu Dabi nešenel oil", saopštio je da će u februaru smanjiti ugovorenu proizvodnju nafte sa nalazišta "Murban" i "Aper Zakum" za 15 odsto, a sa nalazišta "Louer Zakum" i "Um Šaif" deset odsto.

UAE, peti po veličini izvoznik nafte u svetu, saopštio je da smanjuje proizvodnju nakon prošlonedeljne odluke OPEK-a na sastanku u Alžiru da se snabdevanje smanji za rekordnih 2,2 miliona barela na dan. Saudijska Arabija je čak i pre tog sastanka obavestila svoje potrošače da će dobijati smanjene količine nafte.

OPEK preduzima mere za smanjenje proizvodne kvote kako bi time izazvao rast cene nafte na berzama, jer je ta energetska sirovina u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel do danas pojeftinila za više od 110 dolara.

Juče su berze sirovina u Njujorku i Londonu bile zatvorene zbog praznika, ali je dan ranije, u sredu, američka "laka" nafta pojeftinila za više od tri dolara po barelu, nakon što je nedeljni izveštaj statističke službe tamošnjeg ministarstva energetike pokazao pad zaliha sirove nafte u SAD protekle sedmice, ali i povećanje rezervi naftnih derivata i dalje smanjenje tražnje goriva

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru na Njujorškoj robnoj berzi pala je za 3,63 dolara, ili 9,31 odsto, na 35,35 dolara za barel. Evropska "brent" nafta je istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 3,75 dolara, na 36,61 dolar za barel.

Pojeftinjenje najvažnije energetske sirovine usledilo je pošto je najnoviji izveštaj američke vlade pokazao da je u novembru broj ljudi koji primaju pomoć za nezaposlene u SAD porastao na najviši nivo u 26 godina, kao i da su potrošači smanjili potrošnju već peti mesec zaredom. Ove godine posao je izgubilo gotovo dva miliona Amerikanaca, što je rezultovalo rastom stope nezaposlenosti na 6,7 odsto i padom potrošnje usled smanjenja primanja.

Nepovoljni ekonomski pokazatelji su učvrstili očekivanja daljeg pada tražnje nafte u SAD, a uspeli su i da zasene jučerašnje objavljivanje nedeljnog izveštaja o zalihama energenata u SAD u sedmici, zaključno sa 19. decembrom. Izveštaj statističke službe američkog ministarstva energetike pokazao je pad zaliha sirove nafte za 3,1 milion barela, dok se očekivao rast od 400.000 barela. Pored toga, zalihe benzina su porasle za 3,3 miliona barela, umesto očekivanih 500.000 barela, dok su zalihe ulja za loženje i dizela povećane za 1,8 miliona barela, umesto očekivanih 200.000 barela.

Sirova nafta je u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel pojeftinila za oko 110 dolara, što je posledica globalne finansijske krize i pada tražnje goriva koji je prati.

Kriza s kojom su sada suočena "tri velikana" američke auto-industrije ("Krajsler", "Dženeral motors" i "Ford") pogodiće Japan odloženo, kao cunami - kazao je Suzuki.

- Japanska auto-industrija, koju sada čini više od deset velikih kompanija, mogla bi da se konsoliduje u "veliku trojku" - smatra Suzuki.

"Tojota", najveći japanski proizvođač vozila, predvidela je prvi gubitak za 71 godinu, a rivalska "Honda" je, zbog usporene prodaje, značajno smanjila predviđanja rasta profita u narednoj godini, dok ostale velike auto-kuće u svetu otpuštaju radnike i smanjuju proizvodnju.

Američka "velika trojka" iz Detroita zatvorila je privremeno pedesetak fabrika i smanjila proizvodnju, a GM i "Krajsler" su dobili hitnu pomoć američke vlade od 13,4 milijarde dolara kako bi se sprečio njihov bankrot.

"Suzuki" je smanjio proizvodnju za deset odsto prošlog meseca, zbog pada potražnje u zemlji i inostranstvu, a "Tojota" je saopštila da je njena svetska proizvodnja pala za 27 odsto, najviše u poslednje dve decenije, pošto su kupci u Evropi i SAD zbog krize odustali od nabavke novih vozila.

Akcije japanskih proizvođača automobila padale su ove godine uporedo sa sunovratom prodaje vozila - "Tojota" je pala za 54 odsto, "Honda" za 51 odsto, a "Suzuki" za 65 odsto.

Procenjuje se da će se prodaja automobila u Japanu smanjiti naredne godine na najniži nivo u poslednju 31 godinu, zbog straha od nezaposlenosti i privredne recesije, koja je oterala kupce iz auto-salona.

U istom periodu prošle godine banka je bila u dobitku 3,22 milijarde dolara, podsećaju agencije.

Na rezultate poslovanja uticao je pad vrednosti aktive u investicionom bankarstvu. Iako je "Goldman Saks" u prethodnom tromesečju pokazivao veliku otpornost na finansijsku krizu, vremenom je ona uticala i na najbolje vođene finansijske institucije.

Šef "Goldman Saksa" Lojd Blankfajn i šest članova najvišeg rukovodstva ove godine su se odrekli bonusa, pošto je finansijska kriza prinudila kompaniju da se transformiše u bankarski holding i prihvati deset milijardi dolara pomoći od američke vlade. Akcije "Goldman Saksa" ove godine su pale za 69 odsto.

"Goldman Saks" i "Morgan Stenli" su jedine preostale investicione banke sa Vol strita. U oktobru su se obe banke dogovorile s američkom centralnom bankom da se iz isključivo investicionih banaka transformišu u bankarske holdinge i pređu pod klasičnu bankarsku regulativu. To će im omogućiti pristup finansiranju i pomoći da izbegnu sudbinu konkurentskog "Leman bradersa", koji je u oktobru bankrotirao.

 Rukovodstvo fabrike se na ovaj korak odlučilo zbog efekata svetske ekonomske krize - rekao je Vladimir Nikolić, generalni direktor pirotske fabrike čiji je većinski vlasnik francuski "Mišelin".

Prema njegovim rečima, globalna kriza se reflektuje i na Srbiju, a pogotovo na "Tigar tajers" koji oko 90 odsto svojih proizvoda izvozi.Problemi koji se pojavljuju su, pre svega, u manjem obimu narudžbina, a tu je i naša želja da smanjimo zalihe gotovih proizvoda na kraju godine, i zato smo odlučili da zaustavimo proizvodnju - kazao je on i dodao da će u naredne tri nedelje raditi samo servisi i prateće službe.

U fabrici u Pirotu radi oko 2.000 ljudi, a u fabrici u Babušnici oko 200.

- U ovom trenutku nema otpuštanja radnika. Počinjemo s radom 3. januara u skladu s planovima - kazao je Nikolić.

Predsednik Samostalnog sindikata korporacije "Tigar" Zoran Rančić kazao je da je reč o opravdanom plaćenom odsustvu koji je posledica svetske ekonomske krize i tokom kojeg će radnici dobijati 65 odsto plate.

- Reč je o kraćem periodu odmora, s obzirom na to da će deo radnika koristiti godišnji odmor, a deo će biti angažovan na remontu mašina. Od 2.200 radnika dvadesetak dana će na plaćenom odsustvu biti nešto više od 300 radnika koji su radili direktno na mašinama u proizvodnji, dok će svi ostali biti angažovani na remontu mašina - kazao je Rančić.

Prema njegovim rečima, naredne godine "Tigar tajers" ne planira kolektivne godišnje odmore niti redovne godišnje remonte, pa će celokupna radna snaga biti angažovana tokom cele godine.

Rančić je naglasio da u svim ostalim organizacionim celinama korporacije, kao što su "Tigar-obuća", "Tehnička guma", "Hemijski proizvodi" i "Poslovni servis", nema nijednog radnika koji će biti na opravdanom plaćenom odsustvu do kraja godine.

Predstavnički dom je odobrio zakon koji će proizvođače naterati da se reorganizuju ili bankrotiraju. Novac bi u roku od nekoliko dana mogao da počne da se uliva u prazne kase najvećeg proizvođača automobia na svetu "Dženeral Motorsa" (GM) i trećeg po veličini američkog fabrikanta motornih vozila "Krajslera". Treći član velike trojke iz Detroita "Ford Motor", koji kaže da ima dovoljno gotovine da pregura 2009. godinu, takođe će moći da računa na federalnu pomoć.

Zagovornici zakona navode mračne opomene iz GM i "Krajslera" da će ostati bez novca u roku od nekoliko sedmica i da će njihov krah izbrisati stotine hiljada radnih mesta i tako podriti već teško uzdrmanu ekonomiju. Velika trojka je od Kongresa prvo tražila zajam od 25 milijardi, a dve nedelje kasnije 34 milijarde dolara. Ali, kako je Bela kuća odbijala da otvori nov izvor finansiranja za veliku trojku, demokrati su se složili da se iskoristi postojeći program koji treba da pomogne proizvođačima da tehnički preurede svoje fabrike i prave štedljivije automobile. Taj fond je dao samo 15 milijardi dolara vanrednih zajmova, a kada su se pregovarači složili da nešto para ostave u programu zaštite životne sredine, suma je pala na 14 milijardi. Hoceli americki dzinovi auto industrije ostati u zivotu ili ce se desiti najgore????? (Dalje)