Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300 pao je za oko 0,3 odsto.

Glavni svetski indeks akcija MSCI pao je za jedan odsto, dok je Volstrit počeo trgovanje "u minusu" u odnosu na jučerašnji dan, pre svega zahvaljujući vesti da je najveća američka banka Benk of Amerika zatražila dodatnu pomoć države, zbog čega su joj akcije pale za 27 odsto, na 7,44 dolara. Padu Volstrita je dodatno doprineo pad akcija druge velike bankarske grupacije Sitigrup za 23 odsto na 3,49 dolara), zbog očekivanih loših poslovnih rezultata koji bi trebalo da budu objavljeni sutra.

Strah da će bankama biti potrebna dodatna pomoć države izazvao je pad finansijskog indeksa "Standard end Pursa" za 7,6 odsto.

Vrednost evra pala je u odnosu na dolar i jen - u odnosu na američku valutu za 0,6 odsto, na 1,3073 dolara, a u odnosu na japansku za 0,4 odsto, na 116,85 jena.

Ruska centralna banka je danas ponovo umereno devalvirala rublju koja je tako dospela na istorijski minimum prema dolaru i evru.

Moskva je, kako se ističe, devalvaciju rublje ubrzala kako bi njenu vrednost prilagodila nižim cenama nafte i najgoroj ekonomskoj perspektivi za poslednju deceniju.

Ruska valuta je tako pala na vrednost od 36,8 rubalja prema evro-dolarskoj korpi, što je smanjenje od 50 kopejki ispod pređašnje granice, odnosno najnižeg nivoa domaće valute koju štiti centralna banka.
Tako je rublja izgubila 20,5 procenata od svoje rekordne vrednosti, koju je imala avgusta minule godine u odnosu na glavne svetske valute.
Današnja umerena devalvacija rublje bila je već četvrta od početka ove godine i šesnaesta od novembra 2008, podsećaju analitičari.
Glavni cilj je da se prilagodi vrednost rublje nižim cenama nafte, da se ujednači platni bilans i zaštiti deo deviznih rezervi, čiji je obim već značajno pao.
Rusija je i pored dugoročnog slabljenja svoje valute sposobna da devalvaciju obavlja polako i postepeno zahvaljujući visokim deviznim rezervama.
Ta zemlja je, međutim, suočena sa snažnim odlivom kapitala koji zahteva da regulacioni organi koče pad rublje, ukazuju analitičari predočavajući da je samo prošle godine iz Rusije "oteklo" oko 130 milijardi dolara.

Evropska centralna banka smanjila je osnovnu kamatnu stopu za pola poena i spustila je na dva odsto, zbog sve veće bojazni od duboke recesije.

Analitičari su očekivali takvu odluku upravnog saveta Evropske centralne banke, kako bi se dao podsticaj ekonomijama 16 članica evrozone.

Troškovi pozajmljivanja novca od Centralne banke vraćeni su na najniži nivo, kakav je postojao u periodu od juna 2003. do decembra 2005. godine.

Mnogi političari zemalja evrozone pozivali su Centralnu banku da smanji kamate još više od sadašnjeg nivoa, kao što su učinile centralne banke nekoliko zemalja.

Američke Federalne rezerve i Banka Japana spustile su svoju osnovnu kamatu na nulu, dok je Banka Engleske prošle sedmice smanjila svoju kamatnu stopu na 1,5 odsto, što je najmanje u njenoj tristogodišnjoj istoriji.

Evrozona je ušla u recesiju prošle godine, a ekonomski indikatori pokazuju da će opadanje privredne aktivnosti trajati i tokom većeg dela 2009. godine.

Inflacija u evrozoni prošle godine je pala na 1,6 odsto, što je manje od prognoze Evropske centralne banke od nešto manje od dva odsto.

Industrijski proizvod u novembru je "pao" za 1,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, čime je godišnji pad dostigao 7,7 odsto, što je najviše od kada agencija "Eurostat" beleži podatke od 1990. godine.

Narodna banka Srbije (NBS) intervenisala je u sredu na međubankrskom tržištu deviza prodajom 18,5 miliona evra, što je za 6,6 miliona više nego prethodnog dana, rečeno je u NBS.

Indikativni kurs dinara za četvrtak iznosi 92,5613 dinara za evro, što je za 0,5245 dinara više u odnosu na zvanični srednji kurs koji je važio u sredu.

NBS je na međubankarskom tržištu u ponedeljak prodala tri, a u utorak 11,9 miliona evra, po čemu se može zaključiti da svakim danom raste potražnja banaka za devizama.

Dinar je u petak, 9. januara, postigao rekordno nisku vrednost, pošto je zvanični srednji kurs evra tada bio 94,3878 dinara. U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

U SAD je u 2008. godini, prema podacima američkog ministarstva rada, ukinuto ukupno 2,6 miliona radnih mesta, što je najviše od 1945. godine, pri čemu je sve dublja ekonomska kriza prinudila firme da samo tokom decembra zatvore čak 524.000 radnih mesta. Pri tom je stopa nezaposlenosti u toj zemlji u decembru porasla na 7,2 odsto radne snage, što je najviši nivo od januara 1993. godine, dok su pre desetak godina, u vreme ekonomskog buma, američke firme svakog meseca zapošljavale 200.000 novih radnika.

Analitičari su ranije prognozirali da će se stopa nezaposlenosti povećati "samo" na sedam odsto, sa novembarskih 6,8 odsto.

Ekonomista "Konferens borda" Ged Levanon je u svojoj analizi konstatovao da je tokom 2008. ukupan broj radnih mesta u SAD, u svim oblastima osim poljoprivrede, smanjen za 2,5 miliona. Levanon je dodao da najnovija istraživanja nagoveštavaju da će se broj radnih mesta smanjiti ove godine za još dva miliona. Rezultati ovog istraživanja signaliziraju, prema njegovim rečima, da će se situacija na američkom tržištu rada i nadalje pogoršavati.

Narodna banka Srbije prodala je na međubankarskom deviznom tržištu 11,9 miliona evra zbog povećane tražnje za devizama, rečeno je u centralnoj banci.

Dinar je ojačao prema evru za 2,1 odsto, tako da je zvanični srednji kurs evra 92,1343 dinara, što je za oko dva dinara niže od jučerašnjeg kursa.

NBS je i juče prodala tri miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu.

Dinar je u petak, 9. januara, postigao rekordno nisku vrednost, pošto je zvanični srednji kurs evra tada bio 94,3878 dinara.

U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

Američka hipotekarna kriza, nastala 2007. godine, koja je u 2008. narasla u svetsku finansijsku krizu, ove godine će prerasti u globalnu recesiju. Posledice su ogromne, a sama suština zbog čega su se svetske finansije zaljuljale ostala je nejasna. Bankar Vladimir Čupić smatra da je sve posledica potpune promene načina regulacije finansijskog sistema u SAD ili bolje reći njegovom deregulacijom, dok profesor Boško Živković ocenjuje da je teško reći da li je kriza izazvana nedostatkom regulacije ili pogrešnom regulacijom finansijskih tržišta.

- Na pojedinim delovima tržišta kao što su hipotekarni krediti ili finansijski derivati postojao je regulatorni haos, gde je više regulatornih tela bilo zaduženo za iste stvari. Oni su se međusobno sukobljavali, prebacivali probleme jedni drugima ili su njihove norme pristrasne. Mi stalno pričamo da regulatorna tela treba da budu nezavisna od vlade, ali pokazalo se da je još opasnija njihova zavisnost od tržišnih igrača, za šta je primer sekjuritizacija hipotekarnih kredita - ističe Živković.

 

Cela ova kriza ima i geopolitičko objašnjenje, ističe Vladimir Čupić. Od devedesetih godina prošlog veka do danas postoji permanentan proces otvaranja novih tržišta, počevši od pada Berlinskog zida i otvaranja tržišta istočne Evrope. Zatim sledi razvoj jugoistočne Azije, azijski tigrovi, Malezija, Tajland, pa posle Kina. Nova tržišta se stalno otvaraju i počinju da troše proizvode koje ranije nisu trošili - Kinezi su počeli da jedu hleb, kupuje se čelik, grade se novi gradovi, nastaju potpuno nove industrije. Debalans u sirovinskim tokovima uzrokuje da cene idu gore. Kada rastu cene, razne stvari počinju da se isplate. Na primer, isplati se investicija u neki rudnik koji je ranije bio neprofitabilan.

Generalno imamo rast celokupne svetske ekonomije koji zasnovan na punjenju tržišta, novim zahtevima za proizvodima, sirovinama i energentima. U takvoj situaciji, šta god se ponudi tržištu, neka je to i derivat derivata derivata, i iako ta obveznica nema veze sa realnim pokrićem, niko se ne brine kada cene rastu - kaže Čupić. 

 

Američka centralna banka, odnosno Federalne rezerve (Fed), ne kontroliše kome je i zašto neka banka dala kredit, kaže Čupić. Na kreditima se razvio čitav niz proizvoda, poput derivata, opcija i drugih izvedenih instrumenata, koji ne samo da nisu bili pod kontrolom, već nisu bili ili su problematično evidentirani. U takvim uslovima "prirodno" je da se došlo do drugorazrednih hipotekarnih obveznica, koje se završilo brodolomom tržišta, koji je pogodio i ostatak sveta.

Recesija koju sada trpe svetski privredni džinovi je dakle počela od običnog stambenog ili hipotekarnog kredita, koji su banke odobravale građanima. Banke su pratile svoje portfelje ovih kredita i ustanovile da je nenaplativost tek nekoliko promila ili možda jedan, dva procenta. Na osnovu stabilnog mesečnog priliva po tim kreditima i po hipotekama, emitovane su obveznice. Obveznice su kupile druge banke, zatim na tome emitovale svoje obveznice i tako je rizik piramidalno raspoređen na svetskom nivou.

Iako su sada u igri globalni igrači, greška ostaje na prvom koraku, jer su krediti deljeni bez mnogo vođenja računa o visini dohotka onog koji se zadužuje. Na primer, čovek dobije kredit od 70.000 evra i kupi kuću. Za godinu dana cena nekretnina skoči, pa hipoteka vredi 200.000 evra. Klijent ode u banku i traži keš kredit na osnovu veće hipoteke. Sledeće godine, nekretnine vrede još više, pa banke jure klijente da im daju još kredita, a hipotekarni balon raste. I tako se dođe do toga da se pozajmljivanje novca zasniva na stalnom rastu cena nekretnina ili barem na zadržavanju iste cene.

U jednom trenutku, međutim, mesečna rata za sve te kredite dostigne 1.000 evra, a plata iznosi 1.500 evra. Klijent više ne može da plaća rate i odluči da proda kuću. Kada se na isti potez odluči dovoljan broj ljudi, tržište shvata da je balon prenaduvan. Cene vrtoglavo kreću nadole, jer se i ljudi koji su nameravali da kupe kuću uzdržavaju, očekujući pojeftinjenje. Banke se sada nalaze u situaciji da su dale kredite od 100.000 evra, za nešto čija hipoteka sada vredi 70.000 evra, pa traže da klijent doplati. Klijent nema novca, pa banke kreću da naplaćuju hipoteke i tržište puca.

Istovremeno, ni oni koji su sekjuritzovali i emitovali obveznice više nemaju stabilan priliv od kamata i glavnica na kredite i svi u lancu kupaca i prodavaca obveznica gube prihode. Ceo sistem se obrušava, jer je bio zasnovan na nerealnim pretpostavkama - da vrednost nečega stalno može da raste.

Kada kriza krene globalno, kaže profesor Živković, doktrine više nisu relevantne, ni liberalna ni kenzijanska. Prema njegovim rečima, glavni uzročnik krize nije samo u jednoj zemlji, već je to transfer ogromnih finansijskih viškova iz brzorastućih azijskih privreda u SAD, što je i dovelo do jeftinih kredita i naduvavanja balona. Problem je takođe i što su regulatorni standardi ustanovljeni 1945. godine, ali danas je situacija potpuno drugačija.

Decembarski izveštaj o zaposlenosti u SAD, koji je pokazao da je u tom mesecu ukinuto više od pola miliona radnih mesta, dok se nezaposlenost popela na najviši nivo od 1993. godine, pojačala je zabrinutost da će se potrošačka tražnja u SAD dalje pogoršavati, prenele su agencije. Negativan trend i dalje vlada tržištem, ništa se nije promenilo u 2009. - izjavio je Dominik Von, viši diler u australijskoj kompaniji "CMC market", procenjujući da tržište akcija u sledećih tri do šest meseci i dalje očekuju teška vremena. Svetski indeks akcija MSCI pao je danas za 0,7 odsto, ostavši četvrti dan zaredom u "negativnoj teritoriji". Panevropski indeks FTSEurofirst 300, koji obuhvata najbolje evropske akcije, pao je za 0,9 odsto, posle gubitka od 0,5 odsto u petak. Japansko tržište akcija zatvoreno je zbog nacionalnog praznika. Očekuje se da sedam od 10 sektora u indeksu Standard i Purs 500 pokažu pad zarade na godišnjem nivou, što bi bio najveći broj sektora s negativnim rastom od četvrtog kvartala 2001. godine. Zabrinutost zbog pada američke, ali i globalne ekonomije pogodila je i cene nafte, koja je pojeftinila za više od 1,75 dolara, na 39 dolara za barel. Pre samo šest meseci, cena nafte je bila na rekordnom nivou od 147,27 dolara. Na tržištima valuta, jen je naglo skočio, dostigavši mesečni maksimum u odnosu na evro. Evropska valuta je pod pritiskom kako zbog bojazni za stanje evropske ekonomije, tako i zbog očekivanja da bi Evropska centralna banka mogla da se odluči na agresivno smanjenje bazne kamate kasnije ove sedmice kako bi podstakla rast posrnule kontinentalne privrede. Skoku jena pogodovao je i izveštaj sa ameriučkog tržišta radne snage. Evro je u podnevnom trgovanju izgubio 0,3 odsto vrednosti u odnosu na japansku, a bio bez promene u odnosu na američku valutu - vredeo je 120,84 jena i 1,3437 dolara. Dolar je pao u odnosu na jen, za 0,4 odsto, na 89,89 jena.

Kurs evra prema američkoj valuti pao je prošle nedelje za 2,7 odsto na 1,3490 dolara. U odnosu, pak, na japansku valutu, cena evra potonula je za 4,7 odsto na 121,8 jena. Prema japanskoj je oslabila i američka valuta, i to za 2,2 odsto, pa je njena cena zaronila na 90,2 jena.

Evro se našao pod pritiskom polovinom nedelje posle objavljivanja izveštaja o padu nemačkog izvoza u novembru za 10,6 odsto, usled strmoglavog pada globalne potražnje za automobilima i drugim industrijskim proizvodima zbog globalne recesije. Uz to, u najvećoj evropskoj privredi raste nezaposlenost.

Ni u Francuskoj situacija nije bolja, pa su najnoviji podaci pokazali veći od očekivanog pad tamošnje industrijske proizvodnje. Indeks poslovne klime u evrozoni u decembru je oslabio znatno više od očekivanog, na istorijski najniži nivo.

Niz slabih ekonomskih podataka iz evrozone učvrstio je stanovište o nastavljenom produbljivanju recesije, kao i očekivanja da bi to moglo da navede Evropsku centralnu banku na nova snižavanja ključne kamatne stope, trenutno na 2,5 odsto.

Britanska je funta, pak, skočila na tronedeljni najviši nivo prema dolaru i evru pošto je Banka Engleske ispunila tržišna očekivanja i snizila kamatne stope za pola postotnog boda, na 1,5 odsto, nastavljajući s merama zaštite britanske privrede od zapadanja u produbljenu recesiju. Funta je ojačala na 1,5290 dolara, dok je evro prema funti oslabio za više od jedan odsto, na 88,81 peni, najniži nivo od sredine decembra.

Iako svi novi podaci pokazuju da se i u američkoj privredi recesija produbljuje, dolar je prošle nedelje ojačao. U decembru prošle godine stopa nezaposlenosti u SAD-u dostigla je 7,2 odsto, najviši nivo u 16 godina, dok je bez posla ostalo oko 524.000 radnika, manje od očekivanih 550.000 otkaza. Međutim, analitičari ističu da su sumorna očekivanja već uveliko uračunata u tržišta, pa je zato raspoloženje na valutnim tržištima blago nagnuto na stranu dolara.

Uzlet dolara prema valutama s višim prinosima rezultat je i pada cena nafte za oko 12 odsto u sredu pod pritiskom globalne ekonomske krize.

Međutim, dolar je oslabio prema jenu, koji podsticaj za rast nalazi u manjoj sklonosti ulagača u pogledu preduzimanja rizika usled slabljenja tržišta deonica u Aziji i Evropi.

Na najvećim svetskim tržištima kapitala glavni indeksi su prošle nedelje ponovno zabeležili korekciju, a na pesimizam ulagača najviše je uticao niz loših makroekonomskih vesti i upozorenja iz najvećih svetskih kompanija o padu potražnje i pogoršanju poslovnih uslova. U proteklih nedelju dana na Vol Stritu je Dau Džons indeks potonuo za 4,8 odsto na 8.599 bodova. S&P 500 indeks pao je za 4,5 odsto na 890 bodova, dok je Nasdak indeks izgubio 3,7 odsto zaronivši na 1.571 bod. I na evropskim berzama cene deonica su prošle nedelje pale. Londonski FTSE indeks potonuo je za 2,48 odsto na 4.448 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze izgubio 3,8 odsto zaronivši na 4.783 boda.

U Londonu cena sirove nafte "brent" iz Severnog mora pala je za 60 centi i sada je 39,95 dolara po barelu. Cena "brenta" u ponedeljak je zabeležila rast od dva dolara.

U Njujorku cena svetle sirove nafte niža je za 77 centi i sada iznosi 39,25 dolara. Cena svetle sirove nafte takođe je u ponedeljak porasla za više od dva dolara.

Jedan od analitičara tržišta Džonatan Kornafel rekao je da je cena nafte beležila rast zbog nasilja tokom vikenda između Izraela i palestinske oružane grupe Hamas, pošto postoji strahovanje da bi političke tenzije mogle da izazovu prekide u isporukama sa Bliskog istoka. On je istakao da je za novo smanjenje cene nafte odgovoran pad potražnje za ovim energentom.

Globalna ekonomska kriza dovela je do smanjenja potražnje za naftom, zbog čega su cene pale s rekordnih iznosa od 147 dolara po barelu, koliko je bila u julu. Početkom meseca cena sirove svetle nafte pala je ispod 33 dolara, što je najniži nivo za poslednjih pet godina.