Evropske akcije su umereno poskupele, podstaknute rastom cena energenata i metala, dok je na deviznim berzama nastavljeno slabljenje dolara koji potkopava sve nestabilnija američka privreda, ali i gotovo nulti nivo bazne kamate u SAD.

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300, koji meri prosečnu vrednost akcija najprofitabilnijih kontinentalnih kompanija, ojačao je na londonskoj efektnoj berzi za oko jedan odsto, pošto je krajem prošle sedmice oslabio pola procenta, tokom završne trgovine. Indikator FTSEurofirst 300 je ove godine oslabio, usled negativnih posledica globalne finansijske krize na tržište akcija, za visokih 46 odsto.

Evro je i danas napredovao prema američkom konkurentu i tokom rane podnevne trgovine na evropskom tržištu premašio je nivo od 1,43 dolara. Istovremeno je zajednička valuta 15 članica Evropske unije ojačala prema funti za 1,7 odsto, na rekordnih gotovo 98 penija, dok je dolar u Londonu kotirao 90 jena, što je nevelika razlika u odnosu na kraj prošle sedmice. Slabost funte bila je uočljiva i na osnovu osetnijeg pada vrednosti ostrvske valute ispod "kritične" granice od 1,50 dolara......

Akcijama preduzeća ostvaren je promet od 118.926.696 dinara, za oko 34 miliona više nego u petak, a broj kupoprodaja je povećan za 14, na 353. Strani investitori su realizovali 45,44 odsto trgovanja akcijama, uz ujednačen udeo u kupovini i prodaji.

Značajan rast cena danas su ostvarile akcije užičkih "Puteva" - 19,34 odsto, beogradskih preduzeća Komercijalna banka i "Energomontaža" - po 19,15, "Simpa" iz Vranja - 17,76 i Kredi banke iz Kragujevca - 16,92 odsto.

Maksimalan pad cene od 12 odsto pretrpele su akcije "Agrobačke" iz Bačke Topole, za 6,65 odsto bila je niža cena hartija "Vino Župe" iz Aleksandrovca, a za 3,52 odsto Jubmes banke iz Beograda.

Najveći promet postignut je akcijama niške AIK banke - 35.606.268 i prestoničkih firmi Univerzal banka - 16.546.640 i "Energoprojekt holding" - 10.254.772 dinara

Funta se danas razmenjivala za 1,022 evra, što je najniži kurs od pojave evropske valute 1999. godine.

Vrednost britanske valute ja pala pošto su se pojavila predviđanja da će 2009. godine biti povećana nezaposlenost, a cene nekretnina pasti.

Samo ovog meseca funta je u odnosu na evro izgubila oko 13 odsto svoje vrednosti, dok je od početka godine izgubila 25 odsto vrednosti.

Funta je pala usled očekivanja da će Engleska banka smanjiti kamate kako bi stimulisala ekonomiju za koju se ocenjuje da ulazi u ozbiljnu recesiju.

Na Vol Stritu je prošle nedelje Dau Džons indeks pao za 0,7 odsto, na 8.515 bodova. S&P 500 indeks pao je, pak, za 1,7 odsto, na 872 boda, dok je Nasdak indeks izgubio 2,2 odsto, zaronivši na 1.530 bodova. Od početka godine S&P indeks pao je za više od 40 odsto i na putu je da u 2008. zabeleži jedan od najvećih godišnjih padova u istoriji. Veći godišnji pad od 47,1 odsto zabeležen je samo 1931, u doba Velike depresije.

Prema istraživanju "Meril Linča", u ovoj su godini Amerikanci izgubili oko 10.000 milijardi dolara na vrednosti svoje imovine, delom zbog pada cena deonica, delom zbog pada cena nekretnina, a delom zbog opšte recesije.

- Svi smo se nadali tradicionalnom rastu cena deonica krajem godine, ali su svi podaci slabi, što nimalo ne ohrabruje. Recesija je globalna i duboka, a što je još važnije, verovatno se još produbljuje - kaže Čip Henlon, predsednik kompanije "Delta Global Advajzers".

Na dalje slabljenje američke privrede ukazuju i prošle nedelje objavljeni podaci o padu prodaje postojećih kuća u novembru za rekordnih 8,6 posto, dok je prodaja novih kuća istovremeno pala za 2,9 odsto. Ulagači su se nadali boljim podacima, jer se smatra da je stabilizacija tržišta nekretnina ključan uslov za oporavak američke privrede, koja je u recesiji već godinu dana.

Pod najvećim pritiskom prošle nedelje bio je trgovački sektor posle podatka da je tokom poslednjeg vikenda uoči Božića u šopingu bilo samo 38,7 odsto Amerikanaca, što je najslabiji podatak u poslednjih šest godina. To je, inače, jedan od vikenda u godini kada se najviše troši.

Slabost tržišta kapitala posledica je i mršavog prometa, uobičajenog za praznično razdoblje. Na primer, u petak, prvi radni dan nakon božićnih praznika, na Val Stritu je vlasnika promenilo samo 516 miliona deonica, dok je lani dnevni prosek iznosio 1,9 milijardi.

I na evropskim berzama su prošle nedelje cene deonica pale. Londonski FTSE indeks izgubio je 1,6 odsto, zaronivši na 4.216 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze pao za 1,4 odsto, na 4.629 bodova.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je prošle nedelje ostao gotovo nepromenjen. Porastao je sa 8.734 na 8.739 bodova.

Kurs evra prema američkoj valuti porastao je prošle nedelje za 1,2 odsto, na 1,4060 dolara, a u toj skraćenoj radnoj nedelji kretao se u rasponu od 1,3903 do 1,4125 dolara. Evro je ojačao i prema japanskoj valuti, za 2,6 odsto, na 127,12 jena. I američka valuta je prošle nedelje ojačala prema japanskoj, pa je kurs dolara porastao za 1,5 odsto, na 90,4 jena, čime se odmakao od najnižeg nivoa u poslednjih 13 godina od 87,13 jena, na koji je pao pre desetak dana.

U novembru su prodaja i cene postojećih kuća u SAD zabeležile rekordan pad, što pokazuje da se tržište nekretnina još ne stabilizuje. Ti su podaci negativno uticali na američku valutu.

- Iako ti podaci nisu nikoga iznenadili, svakako nisu baš pomogli trendu kretanja dolara. U uslovima manje likvidnosti dolar ima tendenciju slabljenja - kaže Džeremi Streč, valutni strateg "Rabobanke" u Londonu.

Snaga evra zahvaljuje se i špekulacijama da bi Evropska centralna banka (ECB), posle nedavnih smanjenja, mogla neko vreme kamatne stope da ostavi nepromenjene na 2,5 odsto, što je više od britanskih 2,0 odsto i gotovo nula odsto u SAD.

Predsednik ECB-a Žan-Klod Triše nije u obraćanju javnosti u utorak ponudio konkretne smernice daljeg kretanja monetarne politike ECB-a. Odbivši da komentariše pitanje eventualnih novih smanjenja kamata, Triše je potvrdio da će ECB učiniti sve što je neophodno kako bi se održala stabilnost cena i signalizirao kako banka ne želi prenisku stopu inflacije.

Među ostalim valutama prošle nedelje se isticala britanska funta, osetno oslabivši prema evru pod pritiskom strahovanja od novog snižavanja kamatnih stopa britanske centralne banke posle objave pesimističnih podataka o privrednom rastu u trećem tromesečju u uslovima globalne finansijske krize. Britanska privreda je tako u tri meseca do septembra oslabila za 0,6 odsto, što je najsnažniji tromesečni pad zabeležen od 1990. U odgovoru na to, funta je bila gotovo u paritetu s evrom, oslabivši na 94,05 penija za evro.

- Ovo je bila tipična predbožićna nedelja obeležena ograničenim aktivnostima i skromnim rasponima kretanja valuta - ocenjuju situaciju na tržištima analitičari britanske firme "Manikorp".

Prema srednjem kursu NBS, evro će vredeti 35 para manje nego u petak, 26. decembra, kada je kurs bio 88,1216 dinara za evro.

Dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Indeks najlikvidnijih akcija Belex15 ostvario je nedeljni rast od čak 12,29 odsto, dok je rast kompozitnog indeksa Belexline bio 7,22 odsto.

- Za razliku od Beogradske berze, tržišta kapitala u regionu uglavnom su bila u "crvenom" - kazala je Cvetkovićeva, navodeći da je sarajevski BIFX pao za 1.5 odsto, makedonski MBI10 za 8.5 odsto, a slovenački SBI20 za gotovo pet odsto.

Rast su u nedelji između 22. i 26. decembra zabeležili crnogorski indeks Moste i hrvatski Crobex, za 18, odnosno nešto više od jedan odsto.

Na Beogradskoj berzi nedeljni promet, ostvaren kroz 1.714 transakcija, vredeo je nešto više od milijardu dinara, što je za 20 odsto više nego u trećoj decembarskoj sedmici. Trgovalo se sa ukupno 185 emisija akcija, od kojih je 51 ostvarila rast cene, 60 pad, dok se kod 74 cena nije menjala. Učešće stranih investitora i u posmatranoj sedmici kretalo se oko 60 odsto.

Ponovo se najviše trgovalo akcijama AIK banke, za više od 340 miliona dinara, a nove vlasnike je dobilo 176.556 hartija. Veće interesovanje investitora vladalo je i za akcijama "Metalca" i "Ratka Mitrovića", koje su realizovale 97,7 odnosno 96,4 miliona dinara prometa na nedeljnom nivou.

Kategoriju dobitnika činili su Univerzal banka sa plusom od gotovo 52 odsto, "Ikarbus" sa bezmalo 50 i "Globos osiguranje" sa nepuna 43 odsto, dok su se među gubitnike svrstali "Dijamant" sa padom od 30 odsto, "Simpo" sa više od 14 i "Banini" sa ravno 12 odsto.

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru je na američkom tržištu uvećana za jedan dolar, na 36,36 dolara za barel, dok je evropska "brent" nafta istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela 94 centa - na 37,55 dolara po barelu, preneo je Rojters.

- Jedine pozitivne vesti za tržište nafte stižu iz UAE. Zasad se čini da ta zemlja i Saudijska Arabija u potpunosti ispunjavaju odluke o smanjenju proizvodne kvote - izjavio je Olivije Žakob, analitičar konsultantske firme "Petromatriks".

Najveći proizvođač nafte u UAE, "Abu Dabi nešenel oil", saopštio je da će u februaru smanjiti ugovorenu proizvodnju nafte sa nalazišta "Murban" i "Aper Zakum" za 15 odsto, a sa nalazišta "Louer Zakum" i "Um Šaif" deset odsto.

UAE, peti po veličini izvoznik nafte u svetu, saopštio je da smanjuje proizvodnju nakon prošlonedeljne odluke OPEK-a na sastanku u Alžiru da se snabdevanje smanji za rekordnih 2,2 miliona barela na dan. Saudijska Arabija je čak i pre tog sastanka obavestila svoje potrošače da će dobijati smanjene količine nafte.

OPEK preduzima mere za smanjenje proizvodne kvote kako bi time izazvao rast cene nafte na berzama, jer je ta energetska sirovina u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel do danas pojeftinila za više od 110 dolara.

Juče su berze sirovina u Njujorku i Londonu bile zatvorene zbog praznika, ali je dan ranije, u sredu, američka "laka" nafta pojeftinila za više od tri dolara po barelu, nakon što je nedeljni izveštaj statističke službe tamošnjeg ministarstva energetike pokazao pad zaliha sirove nafte u SAD protekle sedmice, ali i povećanje rezervi naftnih derivata i dalje smanjenje tražnje goriva

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru na Njujorškoj robnoj berzi pala je za 3,63 dolara, ili 9,31 odsto, na 35,35 dolara za barel. Evropska "brent" nafta je istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 3,75 dolara, na 36,61 dolar za barel.

Pojeftinjenje najvažnije energetske sirovine usledilo je pošto je najnoviji izveštaj američke vlade pokazao da je u novembru broj ljudi koji primaju pomoć za nezaposlene u SAD porastao na najviši nivo u 26 godina, kao i da su potrošači smanjili potrošnju već peti mesec zaredom. Ove godine posao je izgubilo gotovo dva miliona Amerikanaca, što je rezultovalo rastom stope nezaposlenosti na 6,7 odsto i padom potrošnje usled smanjenja primanja.

Nepovoljni ekonomski pokazatelji su učvrstili očekivanja daljeg pada tražnje nafte u SAD, a uspeli su i da zasene jučerašnje objavljivanje nedeljnog izveštaja o zalihama energenata u SAD u sedmici, zaključno sa 19. decembrom. Izveštaj statističke službe američkog ministarstva energetike pokazao je pad zaliha sirove nafte za 3,1 milion barela, dok se očekivao rast od 400.000 barela. Pored toga, zalihe benzina su porasle za 3,3 miliona barela, umesto očekivanih 500.000 barela, dok su zalihe ulja za loženje i dizela povećane za 1,8 miliona barela, umesto očekivanih 200.000 barela.

Sirova nafta je u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel pojeftinila za oko 110 dolara, što je posledica globalne finansijske krize i pada tražnje goriva koji je prati.

Kriza s kojom su sada suočena "tri velikana" američke auto-industrije ("Krajsler", "Dženeral motors" i "Ford") pogodiće Japan odloženo, kao cunami - kazao je Suzuki.

- Japanska auto-industrija, koju sada čini više od deset velikih kompanija, mogla bi da se konsoliduje u "veliku trojku" - smatra Suzuki.

"Tojota", najveći japanski proizvođač vozila, predvidela je prvi gubitak za 71 godinu, a rivalska "Honda" je, zbog usporene prodaje, značajno smanjila predviđanja rasta profita u narednoj godini, dok ostale velike auto-kuće u svetu otpuštaju radnike i smanjuju proizvodnju.

Američka "velika trojka" iz Detroita zatvorila je privremeno pedesetak fabrika i smanjila proizvodnju, a GM i "Krajsler" su dobili hitnu pomoć američke vlade od 13,4 milijarde dolara kako bi se sprečio njihov bankrot.

"Suzuki" je smanjio proizvodnju za deset odsto prošlog meseca, zbog pada potražnje u zemlji i inostranstvu, a "Tojota" je saopštila da je njena svetska proizvodnja pala za 27 odsto, najviše u poslednje dve decenije, pošto su kupci u Evropi i SAD zbog krize odustali od nabavke novih vozila.

Akcije japanskih proizvođača automobila padale su ove godine uporedo sa sunovratom prodaje vozila - "Tojota" je pala za 54 odsto, "Honda" za 51 odsto, a "Suzuki" za 65 odsto.

Procenjuje se da će se prodaja automobila u Japanu smanjiti naredne godine na najniži nivo u poslednju 31 godinu, zbog straha od nezaposlenosti i privredne recesije, koja je oterala kupce iz auto-salona.

Na moskovskoj deviznoj berzi pala je vrednost ruske rublje na najniži ikada zabeležen kurs.

Banka Rusije dozvolila je da rublja tokom današnje trgovine izgubi i više od jedan odsto prema korpi od dve valute koja obuhvata evro i dolar.

U toj valutnoj korpi, prema kojoj se ruska valuta u današnjoj trgovini menjala po kursu od 34,3064, dolar je zastupljen sa 55, a evro 45 procenata.

Rublja je od početka avgusta oslabila prema dolaru oko 20 odsto, u situaciji kada su devizni prihodi zemlje naglo opali usled drastičnog pojeftinjenja nafte i drugih sirovina.

Recesija ruske privrede

Predstavnik finansijske kompanije "Berkliz kapital" u Moskvi ocenio je da će se ruska privreda sledeće godine suočiti sa recesivnim talasom, pošto je glavni izvozni proizvod - nafta tipa "ural" - pojeftinio od jula 77 odsto, na svega 32,34 dolara po barelu.

Ruska industrijska proizvodnja je prošlog meseca opala na najniži mesečni nivo od 1998. godine, pa je Moskva bila prinuđena da proglasi moratorijum na otplatu stranih dugova i da jednokratno devalvira rublju za više od 70 odsto.

Ruske devizne rezerve, koje su iznosile rekordnih 600 milijardi dolara, od avgusta su smanjene za četvrtinu, pošto je Centralna banka potrošila više desetine milijardi da bi sprečila nagli pad vrednosti rublje.

Velika količina novca upotrebljena je i za pomoć posrnulim domaćim banakama i drugim kompanijama.

1

 (Dalje)

U istom periodu prošle godine banka je bila u dobitku 3,22 milijarde dolara, podsećaju agencije.

Na rezultate poslovanja uticao je pad vrednosti aktive u investicionom bankarstvu. Iako je "Goldman Saks" u prethodnom tromesečju pokazivao veliku otpornost na finansijsku krizu, vremenom je ona uticala i na najbolje vođene finansijske institucije.

Šef "Goldman Saksa" Lojd Blankfajn i šest članova najvišeg rukovodstva ove godine su se odrekli bonusa, pošto je finansijska kriza prinudila kompaniju da se transformiše u bankarski holding i prihvati deset milijardi dolara pomoći od američke vlade. Akcije "Goldman Saksa" ove godine su pale za 69 odsto.

"Goldman Saks" i "Morgan Stenli" su jedine preostale investicione banke sa Vol strita. U oktobru su se obe banke dogovorile s američkom centralnom bankom da se iz isključivo investicionih banaka transformišu u bankarske holdinge i pređu pod klasičnu bankarsku regulativu. To će im omogućiti pristup finansiranju i pomoći da izbegnu sudbinu konkurentskog "Leman bradersa", koji je u oktobru bankrotirao.

Jučerašnji zvanični srednji kurs evra bio je 86,0922 dinara, što znači da je dinar danas ojačao za 0,14 odsto. Domaća valuta započela je četvorodnevni trend jačanja 4. decembra, kada je NBS najavila mere za povećanje devizne likvidnosti bankarskog sektora i ponovo organizovala "fiksing" sastanke međubankarskog deviznog tržišta. Posle toga, dinar je zabeležio trodnevni pad, da bi juče ojačao za 1,68 odsto. NBS je tokom oktobra, novembra i prva tri dana decembra prodala ukupno 806 miliona evra da bi sprečila nagle oscilacije kursa i povećala likvidnost tržišta, a u periodu od 5. do 9. decembra kupila je 13,4 miliona evra da bi zaustavila naglo jačanje dinara. Domaća valuta bila je najslabija prema evru 4. decembra, kada je zvanični srednji kurs evra bio 91,6317 dinara, a najjača 7. avgusta, kada je srednja vrednost evra bila 75,7543 dinara.

Najnovije mere Narodne banke Srbije, kojima se obavezna devizna rezerva banaka u dinarima povećava sa 20 na 40 odsto, što kao posledicu ima "oslobađanje" oko 700 miliona evra, neće uticati na kurs dinara, ukazuju stručnjaci.

Glavnu ulogu u određivanju kursa, prema mišljenju većine bankara, imaće ekonomski uslovi na tržištu i to prevashodno kapital koji ulazi preko kredita, manje strane investicije, a tek simbolično reagovanje centralne banke.

Prema mišljenju Zorana Petrovića, zamenika predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, doneta mera centralne banke neće uticati na devizni kurs, jer ne radi tzv. kreditni kanal kontrole kursa, pa NBS može da obezbedi samo mekano prizemljenje domaće valute.

- Kreditni kanal slabo funkcioniše, jer imamo manju tražnju za kreditima. Građani i firme sada gledaju da li im se isplati da uzimaju kredit u ovoj situaciji, a kada je manja tražnja za kreditima, banke manje menjaju evre da bi davale dinarske kredite (indeksirane u evrima). Čim nema indeksiranih kredita, nema ponude valute na tržištu, a šta bi trebalo uraditi da taj kanal proradi, sada se time bave u celom svetu - kaže Petrović.

On dalje objašnjava da je pad evra u periodu od 5. do 10. decembra, posle objavljivanja novih mera, bio psihološke prirode i u tom trenutku ljudi su napravili procenu na tržištu koja nije bila zasnovana na realnim osnovama. Isto tako, ni nagli pad dinara na 91 za evro nije bio utemeljen na realnim fundamentima, a sve se to dešavalo na veoma malom nivou likvidnosti.

Domaća valuta je samo dan nakon dostizanja najslabije vrednosti od 91,63 (4. decembra) i najave guvernera centralne banke o uvođenju novih mera, ojačala za 2,2 dinara, pa je zvanični kurs NBS 5. decembra iznosio 89,48 dinara za evro. Jačanje srpske valute je nastavljeno naredna tri dana, tačnije sve do 10. decembra, kada je kurs iznosio 84,01 dinar, da bi nakon toga srpska valuta slabila takođe naredna tri dana, pa su građani, za razliku od 11. decembra, kada su jedan evro plaćali 85,28 dinara, već 15. decembra jedan evro plaćali za skoro dva dinara više (87,56).

Da doneta mera o povećanju dinarske obavezne rezerve neće uticati na kurs dinara mišljenja je i Aksel Humel, predsednik IO Folksbanke, koji objašnjava da promena obavezne rezerve nije imala uticaja na promenu pozicije banaka, zbog čega trgovanje stranim valutama nije neophodno, a kao rezultat svega, donete mere neće uopšte uticati na kurs dinara.

Prema mišljenju Sonje Miladinovski, člana IO Sosijete ženeral banke, ova mera se još nije odrazila na vrednost kursa, niti će se odraziti u kratkom roku. Ova mera znači da je 700 miliona evra ušlo u deviznu likvidnost banaka, a da je isto toliko dinara iz raspoložive dinarske likvidnosti banaka prešlo na račun obavezne rezerve NBS.

- Samo banke koje nisu imale zadovoljavajuću dinarsku likvidnost, a takvih banaka skoro i da nema, imajući u vidu izuzetno dobru likvidnost bankarskog sektora, ponudile su ili će ponuditi ove "oslobođene" evre tržištu na prodaju za dinare, kako bi obezbedile dovoljno dinara u novom procentu obavezne rezerve. Generalno, ovih 700 miliona evra će se postepeno prodavati za dinare, paralelno sa dinamikom kreditiranja privrede i stanovništva putem kredita s valutnom klauzulom - objasnila je Miladinovski.

S druge strane, Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, smatra da će sve donete mere doprineti utvrđivanju stabilnosti dinara. Prema njegovim rečima, mera o povećanju obavezne dinarske rezerve, kao i druga mera centralne banke - smanjivanje pokazatelja deviznog rizika sa 20 na deset odsto, koja će stupiti na snagu 31. januara 2009, vode ka stabilizaciji dinara. Međutim, ono što će zaista uticati na kurs nije ni priliv investicija, ni reagovanje centralne banke, već mere kapitala koje će biti povučene preko kredita.