Invest

Investicije "Gasproma" za 2011. treba da iznose 816,36 milijardi rubalja (26,02 milijarde dolara), a investicioni budžet za 2009. vredeo je 761,5 milijardi rubalja. Savet direktora je takođe odobrio budžet za 2011. koji predviđa prihode od 3,9 biliona rubalja, nešto veće od 3,8 biliona rubalja, odobrenih na sastanku prošle godine. Analitičari s pažnjom prate troškove te najveće svetske gasne kompanije koju su u prošlosti kritikovali zbog prevelikih izdataka. Kapitalni troškovi od 729,86 milijardi rubalja imaju najveći udeo u investicionom programu za 2011, dok je 86,5 milijardi rubalja planirano za dugoročna finansijska ulaganja, uključujući razvoj gasnih polja "Štokman" i "Prirazlomnoje" u arktičkom krugu i gasovode "Severni tok" i "Južni tok". Budžet takođe predviđa obim zajmova od 90 milijardi rubalja, isti kao u 2010. "Gasprom", koji obično nekoliko puta godišnje menja svoj investicioni plan, u septembru je povećao investicioni program za 2010. za 13 odsto, na 905,2 milijarde rubalja. Veliki investicioni projekti "Gasproma" za 2011. uključuju, između ostalog, izgradnju gasovoda Sahalin-Habarovsk-Vladivostok na ruskom dalekom istoku. Vicepremijer Rusije Igor Sečin, zadužen za sektor nafte i gasa, izjavio je sredinom ove godine da vlasti ne nameravaju da ukinu monopol "Gasproma" na izvoz gasa, ali da za uzvrat zahtevaju od tog koncerna da postane efikasna kompanija.

Prema izveštaju Berze, promet akcija je bio 39.517.251 dinar, a malo više od polovine - 20.261.939 dinara je ostvareno akcijama "Naftne industrije Srbije" (NIS). Cena ovih akcija na zaključenju je bila 481 dinar, kao i prethodnih nekoliko dana.
Znatno manji promet od NIS-a postignut je akcijama "Agrobanke" - 3.382.512, "DIN fabrike Duvana" iz Niša - 2.224.757 i "Koka-kole HBC- Srbija" - 2.021.250 dinara.
Najveći rast cene ostvarile su akcije pirotskog "Tigra" (5,62) i beogradskih firmi "Imlek" (2,33) i "Lasta" (2,00 odsto).
Građevinsko preduzeće "Napred" pretrpelo je najveći dnevni pad cene od 11,34 odsto, akcije DIN-a su jeftinije za 7,28, "Telefonije" za 5,22, užičkih "Puteva" i "Vode Vrnjci" iz Vrnjačke Banje, za po 4,76 i "Progresa", za 4,55 odsto.
Strani investitori su u trgovanju akcijama učestvovali sa 28,01 odsto, uz znatno veći udeo u kupovini akcija (48,74), a manji u prodaji (7,28 odsto).

U prvom danu prodaje, vlada SAD je smanjila svoj vlasnički udeo u Dženeral motorsu sa 66 odsto na 36 proceneta. Ministarstvo finansija prodalo je 358 miliona akcija kompanije, koja je sad manja, profitabilna i očišćena od većine dugova.

 

GM zapošljava 209.000 ljudi širom sveta za razliku od 324.000 zaposlenih 2004. godine. Pre bankrotstva, kompanija je gubila oko 4.000 dolara po svakom proizvedenom automoboili. Sad zarađuje 2.000 dolara po vozilu.

Sa većom transparentnošću, sa većom tržišnom utakmicom, to može građanima da donese veće i bolje cene njihovih hartija od vrednosti, a onda je to benefit, kako za njih, tako i za sve druge učesnike na finansijskom tržištu", rekao je Ilić u pauzi javne rasprave o nacrtu ova dva zakona.
Ilić je najavio da će novim zakonom o tržištu kapitala, ono biti potpuno drugačije strukturisano, gde se uvodi multilateralna trgovačka platforma i dodao da se regulisano tržište kapitala sastoji od dva segmenta i skraćuju se rokovi za izveštavanje u prospektima preduzeća sa godinu dana na kvartalno izveštavanje.
"Sve to treba da doprinese da imate blagovremenu informaciju, da kao ozbiljan investitor možete da donesete definitivnu odluku da li ćete investirati ili ne. S druge strane, to treba da se reflektuje i na cenu, a svako reflektovanje na cenu pozitivno znači da svi naši građani mogu biti sigurni i zaštićeni, da pravovremeno mogu donositi odluke", objasnio je Ilić.
Zakon o investicionim fondovima iz 2006. godine pretrpeo je izmene u 2009. godini, jer je to bila reakcija na svetsku ekonomsku krizu, a kroz smanjenje troškova povećana je njihova konkuretnost na tržištu i zaštićeni su investitori.
Nove izmene zakona o investicionim fondovima predstavljaju usaglašavanje za nacrtom zakona o tržištu kapitala i podrazumevaju dve najveće izmene.
Naime, društva za upravljanje investicionim fondovima mogu se baviti i upravljanjem portfolija i pruzanjem investicionih saveta drugim klijentima koji nisu članovi tog investicionog fonda.
Druga velika izmena odnosi se na "kastodi" banke, jer do sada taj pojam nije bio obuhvaćen u važećem zakonu o investicionim fondovima, tako da je definisan delokrug njenih usluga i dobijanje dozvole za rad, što do sada nije bio slučaj, rečeno je u javnoj raspravi.

Indeksi akcija su u plusu, Belex15 je znatno porastao za 3,31 odsto na 642,67 poena, a opšti Belexline je u zelenom dva procenta i zaključen je na 1.262,98 poena čime je nastavljen uzlazni trend od prošle nedelje.
Najprometnije u kontinuiranoj trgovini i nadalje su akcije AIK banke sa prometom od 33,42 miliona dinara, uz rast cene za 8,6 odsto na 3.151 dinar. Akcije te banke porasle su od početka oktobra 13,2 odsto.
Akcijama Naftne industrije Srbije trgovano je u nešto većem obimu nego u petak, za 17,59 miliona i bez promene cene, pa je vrednost akcije trenutno 475 dinara.
Komercijalna banka imala je odličan promet od 10,68 miliona.
Jedna je od retkih akcija sa padom vrednosti u ponedeljak iako su njene hartije pojeftinile tek 0,15 odsto i cena na zatvaranju bila je oko 25.000 dinara.
Agrobanka beleži promet od osam i po miliona uz rast cene za 1,4 odsto na preko sedam hiljada dinara, a Energoprojekt promet od 6,7 miliona dinara uz skok cene akcije za 3,8 odsto na 980 dinara.
Među dobitnicima izdvajaju se kragujevačka Kredi banka čije su akcije skuplje za oko 19 odsto i vrednost hartije dostigla je 2.500 dinara.
Galenika Fitofarmacija beleži skok cene od devet procenata na 6.000 dinara, a i Soja protein i Tigar, sa A Listinga Beogradske berze, ubeležili su rast od 8,38 , odnosno pet procenata.
Pri tom, Soja protein imao je i promet hartijama od 6,3 miliona.
Pad cene imao je Progres od preko deset odsto, pa je vrednost akcije trenutno 105 dinara, a promet u ponedeljak je bio 52.482 dinara.