Na moskovskoj deviznoj berzi pala je vrednost ruske rublje na najniži ikada zabeležen kurs.

Banka Rusije dozvolila je da rublja tokom današnje trgovine izgubi i više od jedan odsto prema korpi od dve valute koja obuhvata evro i dolar.

U toj valutnoj korpi, prema kojoj se ruska valuta u današnjoj trgovini menjala po kursu od 34,3064, dolar je zastupljen sa 55, a evro 45 procenata.

Rublja je od početka avgusta oslabila prema dolaru oko 20 odsto, u situaciji kada su devizni prihodi zemlje naglo opali usled drastičnog pojeftinjenja nafte i drugih sirovina.

Recesija ruske privrede

Predstavnik finansijske kompanije "Berkliz kapital" u Moskvi ocenio je da će se ruska privreda sledeće godine suočiti sa recesivnim talasom, pošto je glavni izvozni proizvod - nafta tipa "ural" - pojeftinio od jula 77 odsto, na svega 32,34 dolara po barelu.

Ruska industrijska proizvodnja je prošlog meseca opala na najniži mesečni nivo od 1998. godine, pa je Moskva bila prinuđena da proglasi moratorijum na otplatu stranih dugova i da jednokratno devalvira rublju za više od 70 odsto.

Ruske devizne rezerve, koje su iznosile rekordnih 600 milijardi dolara, od avgusta su smanjene za četvrtinu, pošto je Centralna banka potrošila više desetine milijardi da bi sprečila nagli pad vrednosti rublje.

Velika količina novca upotrebljena je i za pomoć posrnulim domaćim banakama i drugim kompanijama.

1

 (Dalje)

U istom periodu prošle godine banka je bila u dobitku 3,22 milijarde dolara, podsećaju agencije.

Na rezultate poslovanja uticao je pad vrednosti aktive u investicionom bankarstvu. Iako je "Goldman Saks" u prethodnom tromesečju pokazivao veliku otpornost na finansijsku krizu, vremenom je ona uticala i na najbolje vođene finansijske institucije.

Šef "Goldman Saksa" Lojd Blankfajn i šest članova najvišeg rukovodstva ove godine su se odrekli bonusa, pošto je finansijska kriza prinudila kompaniju da se transformiše u bankarski holding i prihvati deset milijardi dolara pomoći od američke vlade. Akcije "Goldman Saksa" ove godine su pale za 69 odsto.

"Goldman Saks" i "Morgan Stenli" su jedine preostale investicione banke sa Vol strita. U oktobru su se obe banke dogovorile s američkom centralnom bankom da se iz isključivo investicionih banaka transformišu u bankarske holdinge i pređu pod klasičnu bankarsku regulativu. To će im omogućiti pristup finansiranju i pomoći da izbegnu sudbinu konkurentskog "Leman bradersa", koji je u oktobru bankrotirao.

Jučerašnji zvanični srednji kurs evra bio je 86,0922 dinara, što znači da je dinar danas ojačao za 0,14 odsto. Domaća valuta započela je četvorodnevni trend jačanja 4. decembra, kada je NBS najavila mere za povećanje devizne likvidnosti bankarskog sektora i ponovo organizovala "fiksing" sastanke međubankarskog deviznog tržišta. Posle toga, dinar je zabeležio trodnevni pad, da bi juče ojačao za 1,68 odsto. NBS je tokom oktobra, novembra i prva tri dana decembra prodala ukupno 806 miliona evra da bi sprečila nagle oscilacije kursa i povećala likvidnost tržišta, a u periodu od 5. do 9. decembra kupila je 13,4 miliona evra da bi zaustavila naglo jačanje dinara. Domaća valuta bila je najslabija prema evru 4. decembra, kada je zvanični srednji kurs evra bio 91,6317 dinara, a najjača 7. avgusta, kada je srednja vrednost evra bila 75,7543 dinara.

Najnovije mere Narodne banke Srbije, kojima se obavezna devizna rezerva banaka u dinarima povećava sa 20 na 40 odsto, što kao posledicu ima "oslobađanje" oko 700 miliona evra, neće uticati na kurs dinara, ukazuju stručnjaci.

Glavnu ulogu u određivanju kursa, prema mišljenju većine bankara, imaće ekonomski uslovi na tržištu i to prevashodno kapital koji ulazi preko kredita, manje strane investicije, a tek simbolično reagovanje centralne banke.

Prema mišljenju Zorana Petrovića, zamenika predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, doneta mera centralne banke neće uticati na devizni kurs, jer ne radi tzv. kreditni kanal kontrole kursa, pa NBS može da obezbedi samo mekano prizemljenje domaće valute.

- Kreditni kanal slabo funkcioniše, jer imamo manju tražnju za kreditima. Građani i firme sada gledaju da li im se isplati da uzimaju kredit u ovoj situaciji, a kada je manja tražnja za kreditima, banke manje menjaju evre da bi davale dinarske kredite (indeksirane u evrima). Čim nema indeksiranih kredita, nema ponude valute na tržištu, a šta bi trebalo uraditi da taj kanal proradi, sada se time bave u celom svetu - kaže Petrović.

On dalje objašnjava da je pad evra u periodu od 5. do 10. decembra, posle objavljivanja novih mera, bio psihološke prirode i u tom trenutku ljudi su napravili procenu na tržištu koja nije bila zasnovana na realnim osnovama. Isto tako, ni nagli pad dinara na 91 za evro nije bio utemeljen na realnim fundamentima, a sve se to dešavalo na veoma malom nivou likvidnosti.

Domaća valuta je samo dan nakon dostizanja najslabije vrednosti od 91,63 (4. decembra) i najave guvernera centralne banke o uvođenju novih mera, ojačala za 2,2 dinara, pa je zvanični kurs NBS 5. decembra iznosio 89,48 dinara za evro. Jačanje srpske valute je nastavljeno naredna tri dana, tačnije sve do 10. decembra, kada je kurs iznosio 84,01 dinar, da bi nakon toga srpska valuta slabila takođe naredna tri dana, pa su građani, za razliku od 11. decembra, kada su jedan evro plaćali 85,28 dinara, već 15. decembra jedan evro plaćali za skoro dva dinara više (87,56).

Da doneta mera o povećanju dinarske obavezne rezerve neće uticati na kurs dinara mišljenja je i Aksel Humel, predsednik IO Folksbanke, koji objašnjava da promena obavezne rezerve nije imala uticaja na promenu pozicije banaka, zbog čega trgovanje stranim valutama nije neophodno, a kao rezultat svega, donete mere neće uopšte uticati na kurs dinara.

Prema mišljenju Sonje Miladinovski, člana IO Sosijete ženeral banke, ova mera se još nije odrazila na vrednost kursa, niti će se odraziti u kratkom roku. Ova mera znači da je 700 miliona evra ušlo u deviznu likvidnost banaka, a da je isto toliko dinara iz raspoložive dinarske likvidnosti banaka prešlo na račun obavezne rezerve NBS.

- Samo banke koje nisu imale zadovoljavajuću dinarsku likvidnost, a takvih banaka skoro i da nema, imajući u vidu izuzetno dobru likvidnost bankarskog sektora, ponudile su ili će ponuditi ove "oslobođene" evre tržištu na prodaju za dinare, kako bi obezbedile dovoljno dinara u novom procentu obavezne rezerve. Generalno, ovih 700 miliona evra će se postepeno prodavati za dinare, paralelno sa dinamikom kreditiranja privrede i stanovništva putem kredita s valutnom klauzulom - objasnila je Miladinovski.

S druge strane, Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, smatra da će sve donete mere doprineti utvrđivanju stabilnosti dinara. Prema njegovim rečima, mera o povećanju obavezne dinarske rezerve, kao i druga mera centralne banke - smanjivanje pokazatelja deviznog rizika sa 20 na deset odsto, koja će stupiti na snagu 31. januara 2009, vode ka stabilizaciji dinara. Međutim, ono što će zaista uticati na kurs nije ni priliv investicija, ni reagovanje centralne banke, već mere kapitala koje će biti povučene preko kredita.

I drugi indeks Beogradske berze stalno kliza, pa je Belexline na nekoliko koraka od početnih 1.000 poena.

Već duži vremenski period se nije desilo da nas na kraju nedelje obraduju pozitivne vesti na tržišnim segmentima u pogledu obima prometa i skoka vrednosti većeg broja akcija. Takođe, ni indeksi se nisu pokazali pozitivno, pa iz nedelje u nedelju nastavljaju sa sve većim padom, što kao rezultat ima postavljanje novih rekordnih i ovogodišnjih minimuma. Belex15 je u petak ostvario novi istorijski minimum, došavši na nivo od 525,65 indeksnih poena, i tu se i zadržao, dok je Belexline istog dana ostvario novi ovogodišnji minimum, ostvarivši nivo od 1.145,38 indeksnih poena. Ukupna realizacija trgovanja na tržištu akcija je ove nedelje u blagom porastu, dok je ukupan promet na tržištu obveznica jedva iznad 50 miliona dinara, što je oko četiri puta manje nego protekle sedmice. KATASTROFA :(

Dinar će narednih meseci nastaviti trend slabljenja, moguća je realna depresijacija dinara od 40 odsto, odnosno poništavanje apresijacije domaće valute u prethodne četiri godine, kada je bio veliki priliv kapitala u zemlju, najavio je Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta, na predstavljanju Kvartalnog monitora, i dodao da je dobra vest što je u oktobru i novembru deo tog prilagođavanja već ostvaren, pošto je dinar oslabio za 15 odsto prema evru. On je istakao da bi se kurs mogao uravnotežiti na nivou od 100 do 110 dinara za evro i to sredinom sledeće godine, ali to će zavisiti i od Narodne banke i od deviznih priliva u zemlju. Prema njegovim rečima, sada je dobra prilika za prilagođavanje kursa, da se iz teške situacije izvuče bar neka korist. U analizi zasnovanoj na iskustvima zemalja koje su, kao i Srbija, imale velike prilive kapitala, a zatim i naglo zaustavljanje tih priliva, stručnjaci Fonda za razvoj ekonomskih nauka došli su do zaključka da je 2008. godina prelomna za Srbiju i da će kao posledice zastoja u prilivima kapitala doći do usporavanja privrednog rasta, rasta kursa, ali i smanjenja inflacije i deficita tekućeg računa.
 Rukovodstvo fabrike se na ovaj korak odlučilo zbog efekata svetske ekonomske krize - rekao je Vladimir Nikolić, generalni direktor pirotske fabrike čiji je većinski vlasnik francuski "Mišelin".

Prema njegovim rečima, globalna kriza se reflektuje i na Srbiju, a pogotovo na "Tigar tajers" koji oko 90 odsto svojih proizvoda izvozi.Problemi koji se pojavljuju su, pre svega, u manjem obimu narudžbina, a tu je i naša želja da smanjimo zalihe gotovih proizvoda na kraju godine, i zato smo odlučili da zaustavimo proizvodnju - kazao je on i dodao da će u naredne tri nedelje raditi samo servisi i prateće službe.

U fabrici u Pirotu radi oko 2.000 ljudi, a u fabrici u Babušnici oko 200.

- U ovom trenutku nema otpuštanja radnika. Počinjemo s radom 3. januara u skladu s planovima - kazao je Nikolić.

Predsednik Samostalnog sindikata korporacije "Tigar" Zoran Rančić kazao je da je reč o opravdanom plaćenom odsustvu koji je posledica svetske ekonomske krize i tokom kojeg će radnici dobijati 65 odsto plate.

- Reč je o kraćem periodu odmora, s obzirom na to da će deo radnika koristiti godišnji odmor, a deo će biti angažovan na remontu mašina. Od 2.200 radnika dvadesetak dana će na plaćenom odsustvu biti nešto više od 300 radnika koji su radili direktno na mašinama u proizvodnji, dok će svi ostali biti angažovani na remontu mašina - kazao je Rančić.

Prema njegovim rečima, naredne godine "Tigar tajers" ne planira kolektivne godišnje odmore niti redovne godišnje remonte, pa će celokupna radna snaga biti angažovana tokom cele godine.

Rančić je naglasio da u svim ostalim organizacionim celinama korporacije, kao što su "Tigar-obuća", "Tehnička guma", "Hemijski proizvodi" i "Poslovni servis", nema nijednog radnika koji će biti na opravdanom plaćenom odsustvu do kraja godine.

Predstavnički dom je odobrio zakon koji će proizvođače naterati da se reorganizuju ili bankrotiraju. Novac bi u roku od nekoliko dana mogao da počne da se uliva u prazne kase najvećeg proizvođača automobia na svetu "Dženeral Motorsa" (GM) i trećeg po veličini američkog fabrikanta motornih vozila "Krajslera". Treći član velike trojke iz Detroita "Ford Motor", koji kaže da ima dovoljno gotovine da pregura 2009. godinu, takođe će moći da računa na federalnu pomoć.

Zagovornici zakona navode mračne opomene iz GM i "Krajslera" da će ostati bez novca u roku od nekoliko sedmica i da će njihov krah izbrisati stotine hiljada radnih mesta i tako podriti već teško uzdrmanu ekonomiju. Velika trojka je od Kongresa prvo tražila zajam od 25 milijardi, a dve nedelje kasnije 34 milijarde dolara. Ali, kako je Bela kuća odbijala da otvori nov izvor finansiranja za veliku trojku, demokrati su se složili da se iskoristi postojeći program koji treba da pomogne proizvođačima da tehnički preurede svoje fabrike i prave štedljivije automobile. Taj fond je dao samo 15 milijardi dolara vanrednih zajmova, a kada su se pregovarači složili da nešto para ostave u programu zaštite životne sredine, suma je pala na 14 milijardi. Hoceli americki dzinovi auto industrije ostati u zivotu ili ce se desiti najgore????? (Dalje)

Dzozef Stiglic je pre dva dana poetio Beograd u organizaciji Delta Generali. Njegova procena je da ce ekonomska kriza trajati najmanje do 2011 godine. Svaki datum pre toga datuma imacemo veliki rizik ukoliko izaberemo datum pre 2011 gozine. Takode njegova procena je da ce prvi znaci oporavka se javiti 2010 godine. Sta mislite o proceni nobelovca Stiglica.

Hoceli kurs da slabi ili da raste. Sta treba ocekivati od najnovije mere NB o povecanju obavezne rezerve sa 20 na 40 %. Kada ce nasa berza da ozivi?

«Prethodni   1 2 3 4