Indeksi akcija su u plusu, Belex15 je znatno porastao za 3,31 odsto na 642,67 poena, a opšti Belexline je u zelenom dva procenta i zaključen je na 1.262,98 poena čime je nastavljen uzlazni trend od prošle nedelje.
Najprometnije u kontinuiranoj trgovini i nadalje su akcije AIK banke sa prometom od 33,42 miliona dinara, uz rast cene za 8,6 odsto na 3.151 dinar. Akcije te banke porasle su od početka oktobra 13,2 odsto.
Akcijama Naftne industrije Srbije trgovano je u nešto većem obimu nego u petak, za 17,59 miliona i bez promene cene, pa je vrednost akcije trenutno 475 dinara.
Komercijalna banka imala je odličan promet od 10,68 miliona.
Jedna je od retkih akcija sa padom vrednosti u ponedeljak iako su njene hartije pojeftinile tek 0,15 odsto i cena na zatvaranju bila je oko 25.000 dinara.
Agrobanka beleži promet od osam i po miliona uz rast cene za 1,4 odsto na preko sedam hiljada dinara, a Energoprojekt promet od 6,7 miliona dinara uz skok cene akcije za 3,8 odsto na 980 dinara.
Među dobitnicima izdvajaju se kragujevačka Kredi banka čije su akcije skuplje za oko 19 odsto i vrednost hartije dostigla je 2.500 dinara.
Galenika Fitofarmacija beleži skok cene od devet procenata na 6.000 dinara, a i Soja protein i Tigar, sa A Listinga Beogradske berze, ubeležili su rast od 8,38 , odnosno pet procenata.
Pri tom, Soja protein imao je i promet hartijama od 6,3 miliona.
Pad cene imao je Progres od preko deset odsto, pa je vrednost akcije trenutno 105 dinara, a promet u ponedeljak je bio 52.482 dinara.
Samit G20, koji se po prvi put održava u Aziji, postao je centar međunarodnih napora za oživljavanje svetske ekonomije i sprečavanje budućih finansijskih previranja.
Neuspeh pregovora u Seulu mogao bi imati ozbiljne posledice, ukazuju analitičari. Postoji pretnja da zemlje nastave da zadržavaju kurseve svojih valuta na veštačko niskim nivoima kako bi svojim izvoznicima dale konkurentnu prednost na globalnom tržištu, što bi moglo dovesti do destruktivnog trgovinskog rata. Zemlje bi takođe mogle da stave barijere uvozu, čime bi se ponovila praksa koja je doprinela Velikoj depresiji iz 30-ih godina prošlog veka.
Postojala je velika nada da bi G20, koja okuplja bogate zemlje, kao što su SAD i Nemačka, kao i dolazeće džinove, poput Kine i Brazila, mogla biti svetski forum za iznalaženje ekonomskog puta za izlazak iz finansijske krize.
Sada se, međutim, čini da je sporazum nesiguran, s obzirom da je samit otpočeo neslaganjima između onih, kao što su SAD, koji žele da navedu Kinu da dozvoli svojoj valuti da ojača i drugih, koji su gnevni zbog odluke američke Uprave federalnih rezervi (Fed) da ulije još 600 milijardi dolara u posustalu domaću ekonomiju, što praktično devalvira dolar.
Obama je predočio svojim kolegama da SAD ne mogu dalje ostati raskalašni potrošač koristeći pozajmljeni novac i da je potrebno da ostale zemlje daju svoj doprinos sređivanju svetske ekonomije.
"Najvažnije što SAD mogu da učine za svetsku ekonomiju je da jačaju jer smo mi i dalje najveće svetsko tržište i ogroman pokretač rasta svih drugih zemalja", rekao je Obama na konferenciji za novinare.
Predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva je, međutim, upozorio da bi takva politika mogla "dovesti do bankrotstva svetažž.

Улагање у инвестиционе и пензионе фондове и куповина акција на берзи догодине ће бити исплативији од динарске и девизне штедње, али и куповине државних записа.

Према оцени финансијског портала Каматица, минулу годину обележиле су такозване конзервативне инвестиције: каматне стопе на државне записе, динарску и девизну штедњу су достизале највишиниво од 2000. године, а курс је остао на релативно стабилном нивоу.

Смели улагачи, који су првенствено улагали у акције на Београдској берзи и у инвестиционе фондове,имали суприлике за највише приносе на улагања, али су истовремено били изложени и великим ризицима.

Догодине би,према свим показатељима,моглобити обрта, тако да се перспективе отварају смелијим улагачима, док ће за конзервативне инвеститоре то бити далеко мање профитабилна година – прогнозирају стручњаци са наведеног портала.

А када је о курсу реч, економски аналитичари предвиђају да ће национална валута „таласати” око пет одсто (у оба смера), а камате на динарску штедњу биће ниже него ове године.За девизне штедише 2009. година била је „златна”, оцењују стручњаци.

Крај ове године обележио јеосетан пад камата, што указује на благи опоравак финансијског система, а верујемо да ће такав тренд бити настављен догодине истиче се у анализи.

Улагање у инвестиционе фондове ради краткорочних пласмана у 2010. години нису препоручљива инвестиција, али инвестирање због дугорочнијих приноса (трии више година) свакако једобра инвестиција, сматрају стручњаци Каматице. Исплативо ће бити и дугорочно улагање у пензионе фондове.

Додају и то да ће догодине пасти приноси на улагање у државне записе, јер се очекује даљи пад референтне каматне стопе Народне банке Србије.

Катастрофално клизањеоба берзанска индекса и готово свих акција на Београдској берзи у прошлој години и почетком ове године, резултирали су и знатнимпадомна Београдској берзи, који је трајао од марта до октобра. Догодине ће ситуација бити знатно другачија.

Dolarov indeks, koji pokazuje njegovu vrednost u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, pao je prošlog četvrtka, prvi put od avgusta prošle godine, ispod nivoa od 75 bodova, ali se u petak blago oporavio na 75,2 boda.
Vrednost evra porasla je prošle nedelje za 0,7 odsto na 1,5006 dolara. U petak ujutru kurs evropske valute dostigao je i novi najviši nivo od avgusta prošle godine - 1,5061 dolar.
Međutim, prema japanskoj valuti dolar je prošle nedelje ojačao za 1,27 odsto, pa je njegov kurs dostigao 92,04 jena. Evro je, takođe, ojačao prema japanskoj valuti, i to za 1,98 odsto na 138,15 jena.
Dolar je pod pritiskom zbog pojačane sklonosti ulagača rizičnijoj imovini, nakon vrlo dobrih kvartalnih poslovnih rezultata većine američkih kompanija, ali i slabih privrednih pokazatelja iz SAD-a, koji navode na zaključak da će ključne kamatne stope u SAD-u još neko vreme ostati na rekordno niskim nivoima od 0 do 0,25 odsto.
Slabost dolara uznemirila je političare širom sveta. Henri Guaino, savetnik francuskog predsednika Nikole Sarkozija, u utorak je izjavio da kurs evra od 1,5 dolara predstavlja pravu katastrofu za evropsku industriju. Pad vrednosti dolara prema evru dovodi u opasnost evropski privredni oporavak jer na taj način evropski izvozni proizvodi postaju skuplji, a time i manje konkurentni. Stručnjaci ističu da je slabljenje dolara u interesu američke vlade radi smanjenja vrednosti duga prema Kini i podsticanja rasta izvoza.
- Nastavi li evro da se kreće smerom kojim ide poslednjih nedelja, preti opasnost od usporavanja privrednog oporavka u Evropi - kazao je čelnik grupe EU ministara finansija i luksemburški premijer Žan-Klod Junker.
Iako je Junker kazao kako ga preterano ne zabrinjava trenutna vrednost evra, i dalje dosta ispod 1,6 dolara dostignutih u julu 2008. godine, predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše upozorio je da su snažne fluktuacije valutnih kurseva neprijatelj stabilnosti. Međutim, analitičari upozoravaju da će, u odsustvu oštrije retorike predsednika ECB-a, niske američke kamate, u kombinaciji s rastom cena deonica i roba, verovatno nastaviti da pritiskaju dolar.
- Jedno je reći kako želiš da dolar prestane da pada, a drugo je nešto po tom pitanju i učiniti. Tržište još nije došlo do te tačke i neće reagovati sve dok jasno ne čuje nešto konkretno, i to od viših monetarnih vlasti. Trenutno je situacija takva da dolar gubi, bez obzira na koju stranu padne novčić - kaže Piter Frank, viši strateg banke Sosijete Ženeral.

Vladini zvaničnici, koji su želeli da ostanu anonimni, izjavili su pred objavljivanje predloga budžeta za fiskalnu 2010, koja počinje 1. oktobra 2009, da će ogromni troškovi za Obamine ciljeve biti delimično nadoknađeni kresanjem izdataka za poljoprivredne subvencije, kao i u drugim oblastima.

Demokrata Obama je obećao da će za četiri godine prepoloviti deficit veći od bilion dolara koji je nasledio od bivšeg republikanskog predsednika Džordža Buša, odnosno da će ga do 2013. smanjiti na 533 milijarde dolara ili tri odsto BDP.

 

Predsednik Obama zatražio je temeljnu reviziju poslovanja Vol strita (Wall Street), rekavši da su potrebne velike promene da bi se izbeglo ponavljanje finansijskog urušavanja.

Na sastanku u Beloj kući, republikanski poslanici u Kongresu su rekli da će raditi s novom administracijom da bi predlog izmena regulative finansijskog tržišta bio završen u naredne dve sedmice. Obama, demokrata, kaže da je "bolno iskustvo" pokazalo da pravila moraju da budu modernizovana.

- Ekonomija ne može da vodi tržišta 21. veka sa regulativom iz 20. veka - rekao je on.

Postoji široka saglasnost među stručnjacima za novčana tržišta - i u SAD i oko sveta - da je nužno modernizovati propise rada finansijskih institucija. Neki veruju da bi brza akcija na donošenju nove regulative pomogla u popravci razbijenog finansijskog sistema tako što bi povratila poverenje. Ali, drugi kažu da bi rad na propisima dok kriza traje mogao da pogorša stanje.

- Jaka finansijska tržišta traže jasna pravila na putu. Ne zato da bi se zastrašile finansijske institucije, već da zaštite građane i ulagače i pre svega da održavaju te finansijske institucije snažnim - rekao je Obama.

Izjava predsednika uzdrmala je berzanske ulagače. Akcije na Vol stritu su pale posle jučerašnjeg nervoznog trgovanja.

 

Izdaci će, međutim, porasti kako bi se ostvarili glavni ciljevi, uprkos kresanju troškova. Budžetom je predviđeno da se ostavi po strani 250 milijardi dolara, za slučaj da Obama odluči da zatraži od Kongresa još novca za pomoć oslabljenom američkom finansijskom sistemu. U budžet je takođe uključen desetogodišnji rezervni fond, vredan 634 milijarde dolara, za finansiranje predsednikovog predloga reforme zdravstvenog sektora.

Jedan zvaničnik je ukazao da su u budžet uključene stotine milijardi dolara prihoda, počev od 2012. i tokom daljeg dugog niza godina, koji će pristići iz sistema trgovine emisijama gasova s efektom staklene bašte, što je jedan od glavnih Obaminih predloga za borbu protiv globalnog zagrevanja.

Budžetski deficit od 1,75 biliona dolara koji se prognozira za fiskalnu 2009. je odraz manjka nagomilanog tokom vladavine Bušove administracije, kao i novih izdataka u okviru stimulativnog plana, vrednog 787 milijardi dolara, koji je Obama nedavno potpisao.

Privreda SAD je već 14 meseci u recesiji, podstaknutoj finansijskom krizom koja se proširila širom sveta. Obama smatra da je veliko povećanje vladinih paketa pomoći od ključnog značaja za izbegavanje ekonomske katastrofe.

Za Obamu će predstavljati veliki izazov da za svoj predlog budžeta dobije podršku zakonodavaca, od kojih se neki mogu protiviti kresanju troškova za neke programe, kao što su poljoprivredne subvencije koje uživaju veliku podršku u Kongresu.

Budžetom je predviđeno da troškovi za rat u Iraku i Avganistanu ove godine dostignu nešto više od 140 milijardi dolara i 130 milijardi dolara u fiskalnoj 2010, dok bi kasnije trebalo da opadnu na 50 milijardi dolara godišnje. Vašington je na te ratove utrošio oko 190 milijardi dolara u 2008. Predviđeno je takođe da postepeno budu ukinute direktne vladine isplate proizvođačima useva koji ostvaruju godišnji prihod veći od 500.000 dolara, čime bi bilo ušteđeno 9,8 milijardi dolara tokom 10 godina, kao i da se eliminišu subvencije za skladištenje pamuka, što će doneti dodatnu uštedu od 570 miliona dolara tokom istog perioda, što bi sve trebalo da doprinese smanjenju budžetskog deficita.

Budžetom predviđeni desetogodišnji rezervni fond pomoći će finansiranje unapređenja sistema zdravstvene zaštite, što je jedno od velikih obećanja Obame tokom njegove predsedničke kampanje. Obama je tada obećao da će zdravstveno osiguranje proširiti na 46 miliona sada neosiguranih stanovnika SAD. Sjedinjene Države na zdravstvenu zaštitu troše više od bilo koje druge zemlje, ali se njihov sistem, koji po kvalitetu zaostaje za mnogim drugim nacijama, smatra neefikasnim.

Budžet za fiskalnu 2010. treba da bude odobren u Kongresu da bi bio ozakonjen.

NBS danas nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine intervenisala je sa ukupno 530,8 miliona evra. Od početka godine srpska valuta najslabija je bila 28. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 96,3388 dinara, a najjača 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro. U prošloj godini, dinar je bio najslabiji 4. decembra, kada je evro vredeo 91,63 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,75 dinara za evro.

Uporedo s padom indeksa na svetskim berzama hartija od vrednosti - američki Dau Džons i evropski indeksi su prošle sedmice pali na šestogodišnji minimum - sve veći apetiti za zlatom doprineli su da taj metal od početka godine poskupi za 12 odsto uprkos slabljenu tražnje u industriji i sektoru nakita.

- Ključno je da cena zlata ostane iznad 1.000 dolara za uncu i da se približi istorijskom rekordu od 1.030,80 dolara, a ako do toga dođe početkom ove sedmice, do petka bi rekord mogao da bude premašen - izjavio je analitičar firme "Micubiši korp fjučers" Šudži Sugata.

Zlatom se u ponedeljak na berzi u Njujorku trgovalo po ceni od 988 dolara za uncu, dok je u petak cena iznosila 1.005,40 dolara, što je za 2,5 odsto manje u odnosu na istorijski rekord od 1.030,80 dolara za uncu iz marta prošle godine.

- Ako akcije nastave da padaju, cena zlata će nastaviti da raste - predviđa menadžer japanske filijale Standard banke Juiči Ikemizu.

Zahtev za bankrotstvom, koje bi omogućilo reorganizaciju fabrike locirane u Švedskoj, podnet je sudu u Vanersborgu, izjavila je predstavnica Saaba Margareta Hogstom.

Potez je povučen pošto je švedska vlada odbila zahtev Dzeneral Motorsa da ubrizga novac u Saab, sa obrazloženjem da je na američkoj kompaniji da spasava marku.

Dzeneral Motors je tražio kupca za svoj pogon u Švedskoj ali je rekao da mu treba više novca da bi pripremio Saab za prodaju.

"Tragamo za svim raspoloživim opcijama da finansiramo i/ili prodamo Saab, a reorganizacija je najbolji način da se stvori zaista nezavisna kompanija spremna za ulaganja," kaže direkror Saaba, Jan Ake Jonšon, u saopštenju.

Ako sud odobri banrotstvo, koje će privremeno zaštiti Saab od poverilaca, reorganizacija će biti sprovedena za tri meseca pod uslovom da se pojavi finansijer.

Dzeneral Motrost kaže da mu treba oko 6 milijardi dolara podrške vlada Kande, Nemačke, Britanije, Švedske i Tajlanda da bi mogao da finansira rad svojih pogona u tim zemljama

Evro će vredeti oko 62 pare više nego u petak, 30. jauara, kada je kurs bio 94,1012 dinara za evro.

NBS je u petak na međubankarskom deviznom tržištu prodao 44,6 miliona evra zbog povećane tražnje za evropskom valutom.

Od početka godine NBS je na međubankarskom tržištu intervenisao sa ukupno 376,3 miliona evra, da bi sprečio prevelike dnevne oscilacije kursa dinara.

Dinar je ove godine najslabiji bio 28. januara, kada je kurs bio 96,34 dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,54 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300 pao je za oko 0,3 odsto.

Glavni svetski indeks akcija MSCI pao je za jedan odsto, dok je Volstrit počeo trgovanje "u minusu" u odnosu na jučerašnji dan, pre svega zahvaljujući vesti da je najveća američka banka Benk of Amerika zatražila dodatnu pomoć države, zbog čega su joj akcije pale za 27 odsto, na 7,44 dolara. Padu Volstrita je dodatno doprineo pad akcija druge velike bankarske grupacije Sitigrup za 23 odsto na 3,49 dolara), zbog očekivanih loših poslovnih rezultata koji bi trebalo da budu objavljeni sutra.

Strah da će bankama biti potrebna dodatna pomoć države izazvao je pad finansijskog indeksa "Standard end Pursa" za 7,6 odsto.

Vrednost evra pala je u odnosu na dolar i jen - u odnosu na američku valutu za 0,6 odsto, na 1,3073 dolara, a u odnosu na japansku za 0,4 odsto, na 116,85 jena.

Ruska centralna banka je danas ponovo umereno devalvirala rublju koja je tako dospela na istorijski minimum prema dolaru i evru.

Moskva je, kako se ističe, devalvaciju rublje ubrzala kako bi njenu vrednost prilagodila nižim cenama nafte i najgoroj ekonomskoj perspektivi za poslednju deceniju.

Ruska valuta je tako pala na vrednost od 36,8 rubalja prema evro-dolarskoj korpi, što je smanjenje od 50 kopejki ispod pređašnje granice, odnosno najnižeg nivoa domaće valute koju štiti centralna banka.
Tako je rublja izgubila 20,5 procenata od svoje rekordne vrednosti, koju je imala avgusta minule godine u odnosu na glavne svetske valute.
Današnja umerena devalvacija rublje bila je već četvrta od početka ove godine i šesnaesta od novembra 2008, podsećaju analitičari.
Glavni cilj je da se prilagodi vrednost rublje nižim cenama nafte, da se ujednači platni bilans i zaštiti deo deviznih rezervi, čiji je obim već značajno pao.
Rusija je i pored dugoročnog slabljenja svoje valute sposobna da devalvaciju obavlja polako i postepeno zahvaljujući visokim deviznim rezervama.
Ta zemlja je, međutim, suočena sa snažnim odlivom kapitala koji zahteva da regulacioni organi koče pad rublje, ukazuju analitičari predočavajući da je samo prošle godine iz Rusije "oteklo" oko 130 milijardi dolara.

Evropska centralna banka smanjila je osnovnu kamatnu stopu za pola poena i spustila je na dva odsto, zbog sve veće bojazni od duboke recesije.

Analitičari su očekivali takvu odluku upravnog saveta Evropske centralne banke, kako bi se dao podsticaj ekonomijama 16 članica evrozone.

Troškovi pozajmljivanja novca od Centralne banke vraćeni su na najniži nivo, kakav je postojao u periodu od juna 2003. do decembra 2005. godine.

Mnogi političari zemalja evrozone pozivali su Centralnu banku da smanji kamate još više od sadašnjeg nivoa, kao što su učinile centralne banke nekoliko zemalja.

Američke Federalne rezerve i Banka Japana spustile su svoju osnovnu kamatu na nulu, dok je Banka Engleske prošle sedmice smanjila svoju kamatnu stopu na 1,5 odsto, što je najmanje u njenoj tristogodišnjoj istoriji.

Evrozona je ušla u recesiju prošle godine, a ekonomski indikatori pokazuju da će opadanje privredne aktivnosti trajati i tokom većeg dela 2009. godine.

Inflacija u evrozoni prošle godine je pala na 1,6 odsto, što je manje od prognoze Evropske centralne banke od nešto manje od dva odsto.

Industrijski proizvod u novembru je "pao" za 1,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, čime je godišnji pad dostigao 7,7 odsto, što je najviše od kada agencija "Eurostat" beleži podatke od 1990. godine.

Narodna banka Srbije (NBS) intervenisala je u sredu na međubankrskom tržištu deviza prodajom 18,5 miliona evra, što je za 6,6 miliona više nego prethodnog dana, rečeno je u NBS.

Indikativni kurs dinara za četvrtak iznosi 92,5613 dinara za evro, što je za 0,5245 dinara više u odnosu na zvanični srednji kurs koji je važio u sredu.

NBS je na međubankarskom tržištu u ponedeljak prodala tri, a u utorak 11,9 miliona evra, po čemu se može zaključiti da svakim danom raste potražnja banaka za devizama.

Dinar je u petak, 9. januara, postigao rekordno nisku vrednost, pošto je zvanični srednji kurs evra tada bio 94,3878 dinara. U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

U SAD je u 2008. godini, prema podacima američkog ministarstva rada, ukinuto ukupno 2,6 miliona radnih mesta, što je najviše od 1945. godine, pri čemu je sve dublja ekonomska kriza prinudila firme da samo tokom decembra zatvore čak 524.000 radnih mesta. Pri tom je stopa nezaposlenosti u toj zemlji u decembru porasla na 7,2 odsto radne snage, što je najviši nivo od januara 1993. godine, dok su pre desetak godina, u vreme ekonomskog buma, američke firme svakog meseca zapošljavale 200.000 novih radnika.

Analitičari su ranije prognozirali da će se stopa nezaposlenosti povećati "samo" na sedam odsto, sa novembarskih 6,8 odsto.

Ekonomista "Konferens borda" Ged Levanon je u svojoj analizi konstatovao da je tokom 2008. ukupan broj radnih mesta u SAD, u svim oblastima osim poljoprivrede, smanjen za 2,5 miliona. Levanon je dodao da najnovija istraživanja nagoveštavaju da će se broj radnih mesta smanjiti ove godine za još dva miliona. Rezultati ovog istraživanja signaliziraju, prema njegovim rečima, da će se situacija na američkom tržištu rada i nadalje pogoršavati.

Narodna banka Srbije prodala je na međubankarskom deviznom tržištu 11,9 miliona evra zbog povećane tražnje za devizama, rečeno je u centralnoj banci.

Dinar je ojačao prema evru za 2,1 odsto, tako da je zvanični srednji kurs evra 92,1343 dinara, što je za oko dva dinara niže od jučerašnjeg kursa.

NBS je i juče prodala tri miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu.

Dinar je u petak, 9. januara, postigao rekordno nisku vrednost, pošto je zvanični srednji kurs evra tada bio 94,3878 dinara.

U prošloj godini dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra, kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.