Američka hipotekarna kriza, nastala 2007. godine, koja je u 2008. narasla u svetsku finansijsku krizu, ove godine će prerasti u globalnu recesiju. Posledice su ogromne, a sama suština zbog čega su se svetske finansije zaljuljale ostala je nejasna. Bankar Vladimir Čupić smatra da je sve posledica potpune promene načina regulacije finansijskog sistema u SAD ili bolje reći njegovom deregulacijom, dok profesor Boško Živković ocenjuje da je teško reći da li je kriza izazvana nedostatkom regulacije ili pogrešnom regulacijom finansijskih tržišta.

- Na pojedinim delovima tržišta kao što su hipotekarni krediti ili finansijski derivati postojao je regulatorni haos, gde je više regulatornih tela bilo zaduženo za iste stvari. Oni su se međusobno sukobljavali, prebacivali probleme jedni drugima ili su njihove norme pristrasne. Mi stalno pričamo da regulatorna tela treba da budu nezavisna od vlade, ali pokazalo se da je još opasnija njihova zavisnost od tržišnih igrača, za šta je primer sekjuritizacija hipotekarnih kredita - ističe Živković.

 

Cela ova kriza ima i geopolitičko objašnjenje, ističe Vladimir Čupić. Od devedesetih godina prošlog veka do danas postoji permanentan proces otvaranja novih tržišta, počevši od pada Berlinskog zida i otvaranja tržišta istočne Evrope. Zatim sledi razvoj jugoistočne Azije, azijski tigrovi, Malezija, Tajland, pa posle Kina. Nova tržišta se stalno otvaraju i počinju da troše proizvode koje ranije nisu trošili - Kinezi su počeli da jedu hleb, kupuje se čelik, grade se novi gradovi, nastaju potpuno nove industrije. Debalans u sirovinskim tokovima uzrokuje da cene idu gore. Kada rastu cene, razne stvari počinju da se isplate. Na primer, isplati se investicija u neki rudnik koji je ranije bio neprofitabilan.

Generalno imamo rast celokupne svetske ekonomije koji zasnovan na punjenju tržišta, novim zahtevima za proizvodima, sirovinama i energentima. U takvoj situaciji, šta god se ponudi tržištu, neka je to i derivat derivata derivata, i iako ta obveznica nema veze sa realnim pokrićem, niko se ne brine kada cene rastu - kaže Čupić. 

 

Američka centralna banka, odnosno Federalne rezerve (Fed), ne kontroliše kome je i zašto neka banka dala kredit, kaže Čupić. Na kreditima se razvio čitav niz proizvoda, poput derivata, opcija i drugih izvedenih instrumenata, koji ne samo da nisu bili pod kontrolom, već nisu bili ili su problematično evidentirani. U takvim uslovima "prirodno" je da se došlo do drugorazrednih hipotekarnih obveznica, koje se završilo brodolomom tržišta, koji je pogodio i ostatak sveta.

Recesija koju sada trpe svetski privredni džinovi je dakle počela od običnog stambenog ili hipotekarnog kredita, koji su banke odobravale građanima. Banke su pratile svoje portfelje ovih kredita i ustanovile da je nenaplativost tek nekoliko promila ili možda jedan, dva procenta. Na osnovu stabilnog mesečnog priliva po tim kreditima i po hipotekama, emitovane su obveznice. Obveznice su kupile druge banke, zatim na tome emitovale svoje obveznice i tako je rizik piramidalno raspoređen na svetskom nivou.

Iako su sada u igri globalni igrači, greška ostaje na prvom koraku, jer su krediti deljeni bez mnogo vođenja računa o visini dohotka onog koji se zadužuje. Na primer, čovek dobije kredit od 70.000 evra i kupi kuću. Za godinu dana cena nekretnina skoči, pa hipoteka vredi 200.000 evra. Klijent ode u banku i traži keš kredit na osnovu veće hipoteke. Sledeće godine, nekretnine vrede još više, pa banke jure klijente da im daju još kredita, a hipotekarni balon raste. I tako se dođe do toga da se pozajmljivanje novca zasniva na stalnom rastu cena nekretnina ili barem na zadržavanju iste cene.

U jednom trenutku, međutim, mesečna rata za sve te kredite dostigne 1.000 evra, a plata iznosi 1.500 evra. Klijent više ne može da plaća rate i odluči da proda kuću. Kada se na isti potez odluči dovoljan broj ljudi, tržište shvata da je balon prenaduvan. Cene vrtoglavo kreću nadole, jer se i ljudi koji su nameravali da kupe kuću uzdržavaju, očekujući pojeftinjenje. Banke se sada nalaze u situaciji da su dale kredite od 100.000 evra, za nešto čija hipoteka sada vredi 70.000 evra, pa traže da klijent doplati. Klijent nema novca, pa banke kreću da naplaćuju hipoteke i tržište puca.

Istovremeno, ni oni koji su sekjuritzovali i emitovali obveznice više nemaju stabilan priliv od kamata i glavnica na kredite i svi u lancu kupaca i prodavaca obveznica gube prihode. Ceo sistem se obrušava, jer je bio zasnovan na nerealnim pretpostavkama - da vrednost nečega stalno može da raste.

Kada kriza krene globalno, kaže profesor Živković, doktrine više nisu relevantne, ni liberalna ni kenzijanska. Prema njegovim rečima, glavni uzročnik krize nije samo u jednoj zemlji, već je to transfer ogromnih finansijskih viškova iz brzorastućih azijskih privreda u SAD, što je i dovelo do jeftinih kredita i naduvavanja balona. Problem je takođe i što su regulatorni standardi ustanovljeni 1945. godine, ali danas je situacija potpuno drugačija.

Decembarski izveštaj o zaposlenosti u SAD, koji je pokazao da je u tom mesecu ukinuto više od pola miliona radnih mesta, dok se nezaposlenost popela na najviši nivo od 1993. godine, pojačala je zabrinutost da će se potrošačka tražnja u SAD dalje pogoršavati, prenele su agencije. Negativan trend i dalje vlada tržištem, ništa se nije promenilo u 2009. - izjavio je Dominik Von, viši diler u australijskoj kompaniji "CMC market", procenjujući da tržište akcija u sledećih tri do šest meseci i dalje očekuju teška vremena. Svetski indeks akcija MSCI pao je danas za 0,7 odsto, ostavši četvrti dan zaredom u "negativnoj teritoriji". Panevropski indeks FTSEurofirst 300, koji obuhvata najbolje evropske akcije, pao je za 0,9 odsto, posle gubitka od 0,5 odsto u petak. Japansko tržište akcija zatvoreno je zbog nacionalnog praznika. Očekuje se da sedam od 10 sektora u indeksu Standard i Purs 500 pokažu pad zarade na godišnjem nivou, što bi bio najveći broj sektora s negativnim rastom od četvrtog kvartala 2001. godine. Zabrinutost zbog pada američke, ali i globalne ekonomije pogodila je i cene nafte, koja je pojeftinila za više od 1,75 dolara, na 39 dolara za barel. Pre samo šest meseci, cena nafte je bila na rekordnom nivou od 147,27 dolara. Na tržištima valuta, jen je naglo skočio, dostigavši mesečni maksimum u odnosu na evro. Evropska valuta je pod pritiskom kako zbog bojazni za stanje evropske ekonomije, tako i zbog očekivanja da bi Evropska centralna banka mogla da se odluči na agresivno smanjenje bazne kamate kasnije ove sedmice kako bi podstakla rast posrnule kontinentalne privrede. Skoku jena pogodovao je i izveštaj sa ameriučkog tržišta radne snage. Evro je u podnevnom trgovanju izgubio 0,3 odsto vrednosti u odnosu na japansku, a bio bez promene u odnosu na američku valutu - vredeo je 120,84 jena i 1,3437 dolara. Dolar je pao u odnosu na jen, za 0,4 odsto, na 89,89 jena.

Kurs evra prema američkoj valuti pao je prošle nedelje za 2,7 odsto na 1,3490 dolara. U odnosu, pak, na japansku valutu, cena evra potonula je za 4,7 odsto na 121,8 jena. Prema japanskoj je oslabila i američka valuta, i to za 2,2 odsto, pa je njena cena zaronila na 90,2 jena.

Evro se našao pod pritiskom polovinom nedelje posle objavljivanja izveštaja o padu nemačkog izvoza u novembru za 10,6 odsto, usled strmoglavog pada globalne potražnje za automobilima i drugim industrijskim proizvodima zbog globalne recesije. Uz to, u najvećoj evropskoj privredi raste nezaposlenost.

Ni u Francuskoj situacija nije bolja, pa su najnoviji podaci pokazali veći od očekivanog pad tamošnje industrijske proizvodnje. Indeks poslovne klime u evrozoni u decembru je oslabio znatno više od očekivanog, na istorijski najniži nivo.

Niz slabih ekonomskih podataka iz evrozone učvrstio je stanovište o nastavljenom produbljivanju recesije, kao i očekivanja da bi to moglo da navede Evropsku centralnu banku na nova snižavanja ključne kamatne stope, trenutno na 2,5 odsto.

Britanska je funta, pak, skočila na tronedeljni najviši nivo prema dolaru i evru pošto je Banka Engleske ispunila tržišna očekivanja i snizila kamatne stope za pola postotnog boda, na 1,5 odsto, nastavljajući s merama zaštite britanske privrede od zapadanja u produbljenu recesiju. Funta je ojačala na 1,5290 dolara, dok je evro prema funti oslabio za više od jedan odsto, na 88,81 peni, najniži nivo od sredine decembra.

Iako svi novi podaci pokazuju da se i u američkoj privredi recesija produbljuje, dolar je prošle nedelje ojačao. U decembru prošle godine stopa nezaposlenosti u SAD-u dostigla je 7,2 odsto, najviši nivo u 16 godina, dok je bez posla ostalo oko 524.000 radnika, manje od očekivanih 550.000 otkaza. Međutim, analitičari ističu da su sumorna očekivanja već uveliko uračunata u tržišta, pa je zato raspoloženje na valutnim tržištima blago nagnuto na stranu dolara.

Uzlet dolara prema valutama s višim prinosima rezultat je i pada cena nafte za oko 12 odsto u sredu pod pritiskom globalne ekonomske krize.

Međutim, dolar je oslabio prema jenu, koji podsticaj za rast nalazi u manjoj sklonosti ulagača u pogledu preduzimanja rizika usled slabljenja tržišta deonica u Aziji i Evropi.

Na najvećim svetskim tržištima kapitala glavni indeksi su prošle nedelje ponovno zabeležili korekciju, a na pesimizam ulagača najviše je uticao niz loših makroekonomskih vesti i upozorenja iz najvećih svetskih kompanija o padu potražnje i pogoršanju poslovnih uslova. U proteklih nedelju dana na Vol Stritu je Dau Džons indeks potonuo za 4,8 odsto na 8.599 bodova. S&P 500 indeks pao je za 4,5 odsto na 890 bodova, dok je Nasdak indeks izgubio 3,7 odsto zaronivši na 1.571 bod. I na evropskim berzama cene deonica su prošle nedelje pale. Londonski FTSE indeks potonuo je za 2,48 odsto na 4.448 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze izgubio 3,8 odsto zaronivši na 4.783 boda.

U Londonu cena sirove nafte "brent" iz Severnog mora pala je za 60 centi i sada je 39,95 dolara po barelu. Cena "brenta" u ponedeljak je zabeležila rast od dva dolara.

U Njujorku cena svetle sirove nafte niža je za 77 centi i sada iznosi 39,25 dolara. Cena svetle sirove nafte takođe je u ponedeljak porasla za više od dva dolara.

Jedan od analitičara tržišta Džonatan Kornafel rekao je da je cena nafte beležila rast zbog nasilja tokom vikenda između Izraela i palestinske oružane grupe Hamas, pošto postoji strahovanje da bi političke tenzije mogle da izazovu prekide u isporukama sa Bliskog istoka. On je istakao da je za novo smanjenje cene nafte odgovoran pad potražnje za ovim energentom.

Globalna ekonomska kriza dovela je do smanjenja potražnje za naftom, zbog čega su cene pale s rekordnih iznosa od 147 dolara po barelu, koliko je bila u julu. Početkom meseca cena sirove svetle nafte pala je ispod 33 dolara, što je najniži nivo za poslednjih pet godina.

Evropske akcije su umereno poskupele, podstaknute rastom cena energenata i metala, dok je na deviznim berzama nastavljeno slabljenje dolara koji potkopava sve nestabilnija američka privreda, ali i gotovo nulti nivo bazne kamate u SAD.

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300, koji meri prosečnu vrednost akcija najprofitabilnijih kontinentalnih kompanija, ojačao je na londonskoj efektnoj berzi za oko jedan odsto, pošto je krajem prošle sedmice oslabio pola procenta, tokom završne trgovine. Indikator FTSEurofirst 300 je ove godine oslabio, usled negativnih posledica globalne finansijske krize na tržište akcija, za visokih 46 odsto.

Evro je i danas napredovao prema američkom konkurentu i tokom rane podnevne trgovine na evropskom tržištu premašio je nivo od 1,43 dolara. Istovremeno je zajednička valuta 15 članica Evropske unije ojačala prema funti za 1,7 odsto, na rekordnih gotovo 98 penija, dok je dolar u Londonu kotirao 90 jena, što je nevelika razlika u odnosu na kraj prošle sedmice. Slabost funte bila je uočljiva i na osnovu osetnijeg pada vrednosti ostrvske valute ispod "kritične" granice od 1,50 dolara......

Akcijama preduzeća ostvaren je promet od 118.926.696 dinara, za oko 34 miliona više nego u petak, a broj kupoprodaja je povećan za 14, na 353. Strani investitori su realizovali 45,44 odsto trgovanja akcijama, uz ujednačen udeo u kupovini i prodaji.

Značajan rast cena danas su ostvarile akcije užičkih "Puteva" - 19,34 odsto, beogradskih preduzeća Komercijalna banka i "Energomontaža" - po 19,15, "Simpa" iz Vranja - 17,76 i Kredi banke iz Kragujevca - 16,92 odsto.

Maksimalan pad cene od 12 odsto pretrpele su akcije "Agrobačke" iz Bačke Topole, za 6,65 odsto bila je niža cena hartija "Vino Župe" iz Aleksandrovca, a za 3,52 odsto Jubmes banke iz Beograda.

Najveći promet postignut je akcijama niške AIK banke - 35.606.268 i prestoničkih firmi Univerzal banka - 16.546.640 i "Energoprojekt holding" - 10.254.772 dinara

Funta se danas razmenjivala za 1,022 evra, što je najniži kurs od pojave evropske valute 1999. godine.

Vrednost britanske valute ja pala pošto su se pojavila predviđanja da će 2009. godine biti povećana nezaposlenost, a cene nekretnina pasti.

Samo ovog meseca funta je u odnosu na evro izgubila oko 13 odsto svoje vrednosti, dok je od početka godine izgubila 25 odsto vrednosti.

Funta je pala usled očekivanja da će Engleska banka smanjiti kamate kako bi stimulisala ekonomiju za koju se ocenjuje da ulazi u ozbiljnu recesiju.

Na Vol Stritu je prošle nedelje Dau Džons indeks pao za 0,7 odsto, na 8.515 bodova. S&P 500 indeks pao je, pak, za 1,7 odsto, na 872 boda, dok je Nasdak indeks izgubio 2,2 odsto, zaronivši na 1.530 bodova. Od početka godine S&P indeks pao je za više od 40 odsto i na putu je da u 2008. zabeleži jedan od najvećih godišnjih padova u istoriji. Veći godišnji pad od 47,1 odsto zabeležen je samo 1931, u doba Velike depresije.

Prema istraživanju "Meril Linča", u ovoj su godini Amerikanci izgubili oko 10.000 milijardi dolara na vrednosti svoje imovine, delom zbog pada cena deonica, delom zbog pada cena nekretnina, a delom zbog opšte recesije.

- Svi smo se nadali tradicionalnom rastu cena deonica krajem godine, ali su svi podaci slabi, što nimalo ne ohrabruje. Recesija je globalna i duboka, a što je još važnije, verovatno se još produbljuje - kaže Čip Henlon, predsednik kompanije "Delta Global Advajzers".

Na dalje slabljenje američke privrede ukazuju i prošle nedelje objavljeni podaci o padu prodaje postojećih kuća u novembru za rekordnih 8,6 posto, dok je prodaja novih kuća istovremeno pala za 2,9 odsto. Ulagači su se nadali boljim podacima, jer se smatra da je stabilizacija tržišta nekretnina ključan uslov za oporavak američke privrede, koja je u recesiji već godinu dana.

Pod najvećim pritiskom prošle nedelje bio je trgovački sektor posle podatka da je tokom poslednjeg vikenda uoči Božića u šopingu bilo samo 38,7 odsto Amerikanaca, što je najslabiji podatak u poslednjih šest godina. To je, inače, jedan od vikenda u godini kada se najviše troši.

Slabost tržišta kapitala posledica je i mršavog prometa, uobičajenog za praznično razdoblje. Na primer, u petak, prvi radni dan nakon božićnih praznika, na Val Stritu je vlasnika promenilo samo 516 miliona deonica, dok je lani dnevni prosek iznosio 1,9 milijardi.

I na evropskim berzama su prošle nedelje cene deonica pale. Londonski FTSE indeks izgubio je 1,6 odsto, zaronivši na 4.216 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze pao za 1,4 odsto, na 4.629 bodova.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je prošle nedelje ostao gotovo nepromenjen. Porastao je sa 8.734 na 8.739 bodova.

Kurs evra prema američkoj valuti porastao je prošle nedelje za 1,2 odsto, na 1,4060 dolara, a u toj skraćenoj radnoj nedelji kretao se u rasponu od 1,3903 do 1,4125 dolara. Evro je ojačao i prema japanskoj valuti, za 2,6 odsto, na 127,12 jena. I američka valuta je prošle nedelje ojačala prema japanskoj, pa je kurs dolara porastao za 1,5 odsto, na 90,4 jena, čime se odmakao od najnižeg nivoa u poslednjih 13 godina od 87,13 jena, na koji je pao pre desetak dana.

U novembru su prodaja i cene postojećih kuća u SAD zabeležile rekordan pad, što pokazuje da se tržište nekretnina još ne stabilizuje. Ti su podaci negativno uticali na američku valutu.

- Iako ti podaci nisu nikoga iznenadili, svakako nisu baš pomogli trendu kretanja dolara. U uslovima manje likvidnosti dolar ima tendenciju slabljenja - kaže Džeremi Streč, valutni strateg "Rabobanke" u Londonu.

Snaga evra zahvaljuje se i špekulacijama da bi Evropska centralna banka (ECB), posle nedavnih smanjenja, mogla neko vreme kamatne stope da ostavi nepromenjene na 2,5 odsto, što je više od britanskih 2,0 odsto i gotovo nula odsto u SAD.

Predsednik ECB-a Žan-Klod Triše nije u obraćanju javnosti u utorak ponudio konkretne smernice daljeg kretanja monetarne politike ECB-a. Odbivši da komentariše pitanje eventualnih novih smanjenja kamata, Triše je potvrdio da će ECB učiniti sve što je neophodno kako bi se održala stabilnost cena i signalizirao kako banka ne želi prenisku stopu inflacije.

Među ostalim valutama prošle nedelje se isticala britanska funta, osetno oslabivši prema evru pod pritiskom strahovanja od novog snižavanja kamatnih stopa britanske centralne banke posle objave pesimističnih podataka o privrednom rastu u trećem tromesečju u uslovima globalne finansijske krize. Britanska privreda je tako u tri meseca do septembra oslabila za 0,6 odsto, što je najsnažniji tromesečni pad zabeležen od 1990. U odgovoru na to, funta je bila gotovo u paritetu s evrom, oslabivši na 94,05 penija za evro.

- Ovo je bila tipična predbožićna nedelja obeležena ograničenim aktivnostima i skromnim rasponima kretanja valuta - ocenjuju situaciju na tržištima analitičari britanske firme "Manikorp".

Prema srednjem kursu NBS, evro će vredeti 35 para manje nego u petak, 26. decembra, kada je kurs bio 88,1216 dinara za evro.

Dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Indeks najlikvidnijih akcija Belex15 ostvario je nedeljni rast od čak 12,29 odsto, dok je rast kompozitnog indeksa Belexline bio 7,22 odsto.

- Za razliku od Beogradske berze, tržišta kapitala u regionu uglavnom su bila u "crvenom" - kazala je Cvetkovićeva, navodeći da je sarajevski BIFX pao za 1.5 odsto, makedonski MBI10 za 8.5 odsto, a slovenački SBI20 za gotovo pet odsto.

Rast su u nedelji između 22. i 26. decembra zabeležili crnogorski indeks Moste i hrvatski Crobex, za 18, odnosno nešto više od jedan odsto.

Na Beogradskoj berzi nedeljni promet, ostvaren kroz 1.714 transakcija, vredeo je nešto više od milijardu dinara, što je za 20 odsto više nego u trećoj decembarskoj sedmici. Trgovalo se sa ukupno 185 emisija akcija, od kojih je 51 ostvarila rast cene, 60 pad, dok se kod 74 cena nije menjala. Učešće stranih investitora i u posmatranoj sedmici kretalo se oko 60 odsto.

Ponovo se najviše trgovalo akcijama AIK banke, za više od 340 miliona dinara, a nove vlasnike je dobilo 176.556 hartija. Veće interesovanje investitora vladalo je i za akcijama "Metalca" i "Ratka Mitrovića", koje su realizovale 97,7 odnosno 96,4 miliona dinara prometa na nedeljnom nivou.

Kategoriju dobitnika činili su Univerzal banka sa plusom od gotovo 52 odsto, "Ikarbus" sa bezmalo 50 i "Globos osiguranje" sa nepuna 43 odsto, dok su se među gubitnike svrstali "Dijamant" sa padom od 30 odsto, "Simpo" sa više od 14 i "Banini" sa ravno 12 odsto.

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru je na američkom tržištu uvećana za jedan dolar, na 36,36 dolara za barel, dok je evropska "brent" nafta istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela 94 centa - na 37,55 dolara po barelu, preneo je Rojters.

- Jedine pozitivne vesti za tržište nafte stižu iz UAE. Zasad se čini da ta zemlja i Saudijska Arabija u potpunosti ispunjavaju odluke o smanjenju proizvodne kvote - izjavio je Olivije Žakob, analitičar konsultantske firme "Petromatriks".

Najveći proizvođač nafte u UAE, "Abu Dabi nešenel oil", saopštio je da će u februaru smanjiti ugovorenu proizvodnju nafte sa nalazišta "Murban" i "Aper Zakum" za 15 odsto, a sa nalazišta "Louer Zakum" i "Um Šaif" deset odsto.

UAE, peti po veličini izvoznik nafte u svetu, saopštio je da smanjuje proizvodnju nakon prošlonedeljne odluke OPEK-a na sastanku u Alžiru da se snabdevanje smanji za rekordnih 2,2 miliona barela na dan. Saudijska Arabija je čak i pre tog sastanka obavestila svoje potrošače da će dobijati smanjene količine nafte.

OPEK preduzima mere za smanjenje proizvodne kvote kako bi time izazvao rast cene nafte na berzama, jer je ta energetska sirovina u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel do danas pojeftinila za više od 110 dolara.

Juče su berze sirovina u Njujorku i Londonu bile zatvorene zbog praznika, ali je dan ranije, u sredu, američka "laka" nafta pojeftinila za više od tri dolara po barelu, nakon što je nedeljni izveštaj statističke službe tamošnjeg ministarstva energetike pokazao pad zaliha sirove nafte u SAD protekle sedmice, ali i povećanje rezervi naftnih derivata i dalje smanjenje tražnje goriva

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru na Njujorškoj robnoj berzi pala je za 3,63 dolara, ili 9,31 odsto, na 35,35 dolara za barel. Evropska "brent" nafta je istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 3,75 dolara, na 36,61 dolar za barel.

Pojeftinjenje najvažnije energetske sirovine usledilo je pošto je najnoviji izveštaj američke vlade pokazao da je u novembru broj ljudi koji primaju pomoć za nezaposlene u SAD porastao na najviši nivo u 26 godina, kao i da su potrošači smanjili potrošnju već peti mesec zaredom. Ove godine posao je izgubilo gotovo dva miliona Amerikanaca, što je rezultovalo rastom stope nezaposlenosti na 6,7 odsto i padom potrošnje usled smanjenja primanja.

Nepovoljni ekonomski pokazatelji su učvrstili očekivanja daljeg pada tražnje nafte u SAD, a uspeli su i da zasene jučerašnje objavljivanje nedeljnog izveštaja o zalihama energenata u SAD u sedmici, zaključno sa 19. decembrom. Izveštaj statističke službe američkog ministarstva energetike pokazao je pad zaliha sirove nafte za 3,1 milion barela, dok se očekivao rast od 400.000 barela. Pored toga, zalihe benzina su porasle za 3,3 miliona barela, umesto očekivanih 500.000 barela, dok su zalihe ulja za loženje i dizela povećane za 1,8 miliona barela, umesto očekivanih 200.000 barela.

Sirova nafta je u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel pojeftinila za oko 110 dolara, što je posledica globalne finansijske krize i pada tražnje goriva koji je prati.

Kriza s kojom su sada suočena "tri velikana" američke auto-industrije ("Krajsler", "Dženeral motors" i "Ford") pogodiće Japan odloženo, kao cunami - kazao je Suzuki.

- Japanska auto-industrija, koju sada čini više od deset velikih kompanija, mogla bi da se konsoliduje u "veliku trojku" - smatra Suzuki.

"Tojota", najveći japanski proizvođač vozila, predvidela je prvi gubitak za 71 godinu, a rivalska "Honda" je, zbog usporene prodaje, značajno smanjila predviđanja rasta profita u narednoj godini, dok ostale velike auto-kuće u svetu otpuštaju radnike i smanjuju proizvodnju.

Američka "velika trojka" iz Detroita zatvorila je privremeno pedesetak fabrika i smanjila proizvodnju, a GM i "Krajsler" su dobili hitnu pomoć američke vlade od 13,4 milijarde dolara kako bi se sprečio njihov bankrot.

"Suzuki" je smanjio proizvodnju za deset odsto prošlog meseca, zbog pada potražnje u zemlji i inostranstvu, a "Tojota" je saopštila da je njena svetska proizvodnja pala za 27 odsto, najviše u poslednje dve decenije, pošto su kupci u Evropi i SAD zbog krize odustali od nabavke novih vozila.

Akcije japanskih proizvođača automobila padale su ove godine uporedo sa sunovratom prodaje vozila - "Tojota" je pala za 54 odsto, "Honda" za 51 odsto, a "Suzuki" za 65 odsto.

Procenjuje se da će se prodaja automobila u Japanu smanjiti naredne godine na najniži nivo u poslednju 31 godinu, zbog straha od nezaposlenosti i privredne recesije, koja je oterala kupce iz auto-salona.