Invest

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300 pao je za oko 0,3 odsto.

Glavni svetski indeks akcija MSCI pao je za jedan odsto, dok je Volstrit počeo trgovanje "u minusu" u odnosu na jučerašnji dan, pre svega zahvaljujući vesti da je najveća američka banka Benk of Amerika zatražila dodatnu pomoć države, zbog čega su joj akcije pale za 27 odsto, na 7,44 dolara. Padu Volstrita je dodatno doprineo pad akcija druge velike bankarske grupacije Sitigrup za 23 odsto na 3,49 dolara), zbog očekivanih loših poslovnih rezultata koji bi trebalo da budu objavljeni sutra.

Strah da će bankama biti potrebna dodatna pomoć države izazvao je pad finansijskog indeksa "Standard end Pursa" za 7,6 odsto.

Vrednost evra pala je u odnosu na dolar i jen - u odnosu na američku valutu za 0,6 odsto, na 1,3073 dolara, a u odnosu na japansku za 0,4 odsto, na 116,85 jena.

Ruska centralna banka je danas ponovo umereno devalvirala rublju koja je tako dospela na istorijski minimum prema dolaru i evru.

Moskva je, kako se ističe, devalvaciju rublje ubrzala kako bi njenu vrednost prilagodila nižim cenama nafte i najgoroj ekonomskoj perspektivi za poslednju deceniju.

Ruska valuta je tako pala na vrednost od 36,8 rubalja prema evro-dolarskoj korpi, što je smanjenje od 50 kopejki ispod pređašnje granice, odnosno najnižeg nivoa domaće valute koju štiti centralna banka.
Tako je rublja izgubila 20,5 procenata od svoje rekordne vrednosti, koju je imala avgusta minule godine u odnosu na glavne svetske valute.
Današnja umerena devalvacija rublje bila je već četvrta od početka ove godine i šesnaesta od novembra 2008, podsećaju analitičari.
Glavni cilj je da se prilagodi vrednost rublje nižim cenama nafte, da se ujednači platni bilans i zaštiti deo deviznih rezervi, čiji je obim već značajno pao.
Rusija je i pored dugoročnog slabljenja svoje valute sposobna da devalvaciju obavlja polako i postepeno zahvaljujući visokim deviznim rezervama.
Ta zemlja je, međutim, suočena sa snažnim odlivom kapitala koji zahteva da regulacioni organi koče pad rublje, ukazuju analitičari predočavajući da je samo prošle godine iz Rusije "oteklo" oko 130 milijardi dolara.

Evropska centralna banka smanjila je osnovnu kamatnu stopu za pola poena i spustila je na dva odsto, zbog sve veće bojazni od duboke recesije.

Analitičari su očekivali takvu odluku upravnog saveta Evropske centralne banke, kako bi se dao podsticaj ekonomijama 16 članica evrozone.

Troškovi pozajmljivanja novca od Centralne banke vraćeni su na najniži nivo, kakav je postojao u periodu od juna 2003. do decembra 2005. godine.

Mnogi političari zemalja evrozone pozivali su Centralnu banku da smanji kamate još više od sadašnjeg nivoa, kao što su učinile centralne banke nekoliko zemalja.

Američke Federalne rezerve i Banka Japana spustile su svoju osnovnu kamatu na nulu, dok je Banka Engleske prošle sedmice smanjila svoju kamatnu stopu na 1,5 odsto, što je najmanje u njenoj tristogodišnjoj istoriji.

Evrozona je ušla u recesiju prošle godine, a ekonomski indikatori pokazuju da će opadanje privredne aktivnosti trajati i tokom većeg dela 2009. godine.

Inflacija u evrozoni prošle godine je pala na 1,6 odsto, što je manje od prognoze Evropske centralne banke od nešto manje od dva odsto.

Industrijski proizvod u novembru je "pao" za 1,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, čime je godišnji pad dostigao 7,7 odsto, što je najviše od kada agencija "Eurostat" beleži podatke od 1990. godine.