Invest

Američka hipotekarna kriza, nastala 2007. godine, koja je u 2008. narasla u svetsku finansijsku krizu, ove godine će prerasti u globalnu recesiju. Posledice su ogromne, a sama suština zbog čega su se svetske finansije zaljuljale ostala je nejasna. Bankar Vladimir Čupić smatra da je sve posledica potpune promene načina regulacije finansijskog sistema u SAD ili bolje reći njegovom deregulacijom, dok profesor Boško Živković ocenjuje da je teško reći da li je kriza izazvana nedostatkom regulacije ili pogrešnom regulacijom finansijskih tržišta.

- Na pojedinim delovima tržišta kao što su hipotekarni krediti ili finansijski derivati postojao je regulatorni haos, gde je više regulatornih tela bilo zaduženo za iste stvari. Oni su se međusobno sukobljavali, prebacivali probleme jedni drugima ili su njihove norme pristrasne. Mi stalno pričamo da regulatorna tela treba da budu nezavisna od vlade, ali pokazalo se da je još opasnija njihova zavisnost od tržišnih igrača, za šta je primer sekjuritizacija hipotekarnih kredita - ističe Živković.

 

 

Američka centralna banka, odnosno Federalne rezerve (Fed), ne kontroliše kome je i zašto neka banka dala kredit, kaže Čupić. Na kreditima se razvio čitav niz proizvoda, poput derivata, opcija i drugih izvedenih instrumenata, koji ne samo da nisu bili pod kontrolom, već nisu bili ili su problematično evidentirani. U takvim uslovima "prirodno" je da se došlo do drugorazrednih hipotekarnih obveznica, koje se završilo brodolomom tržišta, koji je pogodio i ostatak sveta.

Recesija koju sada trpe svetski privredni džinovi je dakle počela od običnog stambenog ili hipotekarnog kredita, koji su banke odobravale građanima. Banke su pratile svoje portfelje ovih kredita i ustanovile da je nenaplativost tek nekoliko promila ili možda jedan, dva procenta. Na osnovu stabilnog mesečnog priliva po tim kreditima i po hipotekama, emitovane su obveznice. Obveznice su kupile druge banke, zatim na tome emitovale svoje obveznice i tako je rizik piramidalno raspoređen na svetskom nivou.

Iako su sada u igri globalni igrači, greška ostaje na prvom koraku, jer su krediti deljeni bez mnogo vođenja računa o visini dohotka onog koji se zadužuje. Na primer, čovek dobije kredit od 70.000 evra i kupi kuću. Za godinu dana cena nekretnina skoči, pa hipoteka vredi 200.000 evra. Klijent ode u banku i traži keš kredit na osnovu veće hipoteke. Sledeće godine, nekretnine vrede još više, pa banke jure klijente da im daju još kredita, a hipotekarni balon raste. I tako se dođe do toga da se pozajmljivanje novca zasniva na stalnom rastu cena nekretnina ili barem na zadržavanju iste cene.

U jednom trenutku, međutim, mesečna rata za sve te kredite dostigne 1.000 evra, a plata iznosi 1.500 evra. Klijent više ne može da plaća rate i odluči da proda kuću. Kada se na isti potez odluči dovoljan broj ljudi, tržište shvata da je balon prenaduvan. Cene vrtoglavo kreću nadole, jer se i ljudi koji su nameravali da kupe kuću uzdržavaju, očekujući pojeftinjenje. Banke se sada nalaze u situaciji da su dale kredite od 100.000 evra, za nešto čija hipoteka sada vredi 70.000 evra, pa traže da klijent doplati. Klijent nema novca, pa banke kreću da naplaćuju hipoteke i tržište puca.

Istovremeno, ni oni koji su sekjuritzovali i emitovali obveznice više nemaju stabilan priliv od kamata i glavnica na kredite i svi u lancu kupaca i prodavaca obveznica gube prihode. Ceo sistem se obrušava, jer je bio zasnovan na nerealnim pretpostavkama - da vrednost nečega stalno može da raste.

Kada kriza krene globalno, kaže profesor Živković, doktrine više nisu relevantne, ni liberalna ni kenzijanska. Prema njegovim rečima, glavni uzročnik krize nije samo u jednoj zemlji, već je to transfer ogromnih finansijskih viškova iz brzorastućih azijskih privreda u SAD, što je i dovelo do jeftinih kredita i naduvavanja balona. Problem je takođe i što su regulatorni standardi ustanovljeni 1945. godine, ali danas je situacija potpuno drugačija.

Decembarski izveštaj o zaposlenosti u SAD, koji je pokazao da je u tom mesecu ukinuto više od pola miliona radnih mesta, dok se nezaposlenost popela na najviši nivo od 1993. godine, pojačala je zabrinutost da će se potrošačka tražnja u SAD dalje pogoršavati, prenele su agencije. Negativan trend i dalje vlada tržištem, ništa se nije promenilo u 2009. - izjavio je Dominik Von, viši diler u australijskoj kompaniji "CMC market", procenjujući da tržište akcija u sledećih tri do šest meseci i dalje očekuju teška vremena. Svetski indeks akcija MSCI pao je danas za 0,7 odsto, ostavši četvrti dan zaredom u "negativnoj teritoriji". Panevropski indeks FTSEurofirst 300, koji obuhvata najbolje evropske akcije, pao je za 0,9 odsto, posle gubitka od 0,5 odsto u petak. Japansko tržište akcija zatvoreno je zbog nacionalnog praznika. Očekuje se da sedam od 10 sektora u indeksu Standard i Purs 500 pokažu pad zarade na godišnjem nivou, što bi bio najveći broj sektora s negativnim rastom od četvrtog kvartala 2001. godine. Zabrinutost zbog pada američke, ali i globalne ekonomije pogodila je i cene nafte, koja je pojeftinila za više od 1,75 dolara, na 39 dolara za barel. Pre samo šest meseci, cena nafte je bila na rekordnom nivou od 147,27 dolara. Na tržištima valuta, jen je naglo skočio, dostigavši mesečni maksimum u odnosu na evro. Evropska valuta je pod pritiskom kako zbog bojazni za stanje evropske ekonomije, tako i zbog očekivanja da bi Evropska centralna banka mogla da se odluči na agresivno smanjenje bazne kamate kasnije ove sedmice kako bi podstakla rast posrnule kontinentalne privrede. Skoku jena pogodovao je i izveštaj sa ameriučkog tržišta radne snage. Evro je u podnevnom trgovanju izgubio 0,3 odsto vrednosti u odnosu na japansku, a bio bez promene u odnosu na američku valutu - vredeo je 120,84 jena i 1,3437 dolara. Dolar je pao u odnosu na jen, za 0,4 odsto, na 89,89 jena.