Invest

Najnovije mere Narodne banke Srbije, kojima se obavezna devizna rezerva banaka u dinarima povećava sa 20 na 40 odsto, što kao posledicu ima "oslobađanje" oko 700 miliona evra, neće uticati na kurs dinara, ukazuju stručnjaci.

Glavnu ulogu u određivanju kursa, prema mišljenju većine bankara, imaće ekonomski uslovi na tržištu i to prevashodno kapital koji ulazi preko kredita, manje strane investicije, a tek simbolično reagovanje centralne banke.

Prema mišljenju Zorana Petrovića, zamenika predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, doneta mera centralne banke neće uticati na devizni kurs, jer ne radi tzv. kreditni kanal kontrole kursa, pa NBS može da obezbedi samo mekano prizemljenje domaće valute.

- Kreditni kanal slabo funkcioniše, jer imamo manju tražnju za kreditima. Građani i firme sada gledaju da li im se isplati da uzimaju kredit u ovoj situaciji, a kada je manja tražnja za kreditima, banke manje menjaju evre da bi davale dinarske kredite (indeksirane u evrima). Čim nema indeksiranih kredita, nema ponude valute na tržištu, a šta bi trebalo uraditi da taj kanal proradi, sada se time bave u celom svetu - kaže Petrović.

On dalje objašnjava da je pad evra u periodu od 5. do 10. decembra, posle objavljivanja novih mera, bio psihološke prirode i u tom trenutku ljudi su napravili procenu na tržištu koja nije bila zasnovana na realnim osnovama. Isto tako, ni nagli pad dinara na 91 za evro nije bio utemeljen na realnim fundamentima, a sve se to dešavalo na veoma malom nivou likvidnosti.

Domaća valuta je samo dan nakon dostizanja najslabije vrednosti od 91,63 (4. decembra) i najave guvernera centralne banke o uvođenju novih mera, ojačala za 2,2 dinara, pa je zvanični kurs NBS 5. decembra iznosio 89,48 dinara za evro. Jačanje srpske valute je nastavljeno naredna tri dana, tačnije sve do 10. decembra, kada je kurs iznosio 84,01 dinar, da bi nakon toga srpska valuta slabila takođe naredna tri dana, pa su građani, za razliku od 11. decembra, kada su jedan evro plaćali 85,28 dinara, već 15. decembra jedan evro plaćali za skoro dva dinara više (87,56).

Da doneta mera o povećanju dinarske obavezne rezerve neće uticati na kurs dinara mišljenja je i Aksel Humel, predsednik IO Folksbanke, koji objašnjava da promena obavezne rezerve nije imala uticaja na promenu pozicije banaka, zbog čega trgovanje stranim valutama nije neophodno, a kao rezultat svega, donete mere neće uopšte uticati na kurs dinara.

Prema mišljenju Sonje Miladinovski, člana IO Sosijete ženeral banke, ova mera se još nije odrazila na vrednost kursa, niti će se odraziti u kratkom roku. Ova mera znači da je 700 miliona evra ušlo u deviznu likvidnost banaka, a da je isto toliko dinara iz raspoložive dinarske likvidnosti banaka prešlo na račun obavezne rezerve NBS.

- Samo banke koje nisu imale zadovoljavajuću dinarsku likvidnost, a takvih banaka skoro i da nema, imajući u vidu izuzetno dobru likvidnost bankarskog sektora, ponudile su ili će ponuditi ove "oslobođene" evre tržištu na prodaju za dinare, kako bi obezbedile dovoljno dinara u novom procentu obavezne rezerve. Generalno, ovih 700 miliona evra će se postepeno prodavati za dinare, paralelno sa dinamikom kreditiranja privrede i stanovništva putem kredita s valutnom klauzulom - objasnila je Miladinovski.

S druge strane, Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, smatra da će sve donete mere doprineti utvrđivanju stabilnosti dinara. Prema njegovim rečima, mera o povećanju obavezne dinarske rezerve, kao i druga mera centralne banke - smanjivanje pokazatelja deviznog rizika sa 20 na deset odsto, koja će stupiti na snagu 31. januara 2009, vode ka stabilizaciji dinara. Međutim, ono što će zaista uticati na kurs nije ni priliv investicija, ni reagovanje centralne banke, već mere kapitala koje će biti povučene preko kredita.

I drugi indeks Beogradske berze stalno kliza, pa je Belexline na nekoliko koraka od početnih 1.000 poena.

Već duži vremenski period se nije desilo da nas na kraju nedelje obraduju pozitivne vesti na tržišnim segmentima u pogledu obima prometa i skoka vrednosti većeg broja akcija. Takođe, ni indeksi se nisu pokazali pozitivno, pa iz nedelje u nedelju nastavljaju sa sve većim padom, što kao rezultat ima postavljanje novih rekordnih i ovogodišnjih minimuma. Belex15 je u petak ostvario novi istorijski minimum, došavši na nivo od 525,65 indeksnih poena, i tu se i zadržao, dok je Belexline istog dana ostvario novi ovogodišnji minimum, ostvarivši nivo od 1.145,38 indeksnih poena. Ukupna realizacija trgovanja na tržištu akcija je ove nedelje u blagom porastu, dok je ukupan promet na tržištu obveznica jedva iznad 50 miliona dinara, što je oko četiri puta manje nego protekle sedmice. KATASTROFA :(

Dinar će narednih meseci nastaviti trend slabljenja, moguća je realna depresijacija dinara od 40 odsto, odnosno poništavanje apresijacije domaće valute u prethodne četiri godine, kada je bio veliki priliv kapitala u zemlju, najavio je Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta, na predstavljanju Kvartalnog monitora, i dodao da je dobra vest što je u oktobru i novembru deo tog prilagođavanja već ostvaren, pošto je dinar oslabio za 15 odsto prema evru. On je istakao da bi se kurs mogao uravnotežiti na nivou od 100 do 110 dinara za evro i to sredinom sledeće godine, ali to će zavisiti i od Narodne banke i od deviznih priliva u zemlju. Prema njegovim rečima, sada je dobra prilika za prilagođavanje kursa, da se iz teške situacije izvuče bar neka korist. U analizi zasnovanoj na iskustvima zemalja koje su, kao i Srbija, imale velike prilive kapitala, a zatim i naglo zaustavljanje tih priliva, stručnjaci Fonda za razvoj ekonomskih nauka došli su do zaključka da je 2008. godina prelomna za Srbiju i da će kao posledice zastoja u prilivima kapitala doći do usporavanja privrednog rasta, rasta kursa, ali i smanjenja inflacije i deficita tekućeg računa.