Invest

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru je na američkom tržištu uvećana za jedan dolar, na 36,36 dolara za barel, dok je evropska "brent" nafta istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela 94 centa - na 37,55 dolara po barelu, preneo je Rojters.

- Jedine pozitivne vesti za tržište nafte stižu iz UAE. Zasad se čini da ta zemlja i Saudijska Arabija u potpunosti ispunjavaju odluke o smanjenju proizvodne kvote - izjavio je Olivije Žakob, analitičar konsultantske firme "Petromatriks".

Najveći proizvođač nafte u UAE, "Abu Dabi nešenel oil", saopštio je da će u februaru smanjiti ugovorenu proizvodnju nafte sa nalazišta "Murban" i "Aper Zakum" za 15 odsto, a sa nalazišta "Louer Zakum" i "Um Šaif" deset odsto.

UAE, peti po veličini izvoznik nafte u svetu, saopštio je da smanjuje proizvodnju nakon prošlonedeljne odluke OPEK-a na sastanku u Alžiru da se snabdevanje smanji za rekordnih 2,2 miliona barela na dan. Saudijska Arabija je čak i pre tog sastanka obavestila svoje potrošače da će dobijati smanjene količine nafte.

OPEK preduzima mere za smanjenje proizvodne kvote kako bi time izazvao rast cene nafte na berzama, jer je ta energetska sirovina u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel do danas pojeftinila za više od 110 dolara.

Juče su berze sirovina u Njujorku i Londonu bile zatvorene zbog praznika, ali je dan ranije, u sredu, američka "laka" nafta pojeftinila za više od tri dolara po barelu, nakon što je nedeljni izveštaj statističke službe tamošnjeg ministarstva energetike pokazao pad zaliha sirove nafte u SAD protekle sedmice, ali i povećanje rezervi naftnih derivata i dalje smanjenje tražnje goriva

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru na Njujorškoj robnoj berzi pala je za 3,63 dolara, ili 9,31 odsto, na 35,35 dolara za barel. Evropska "brent" nafta je istovremeno na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 3,75 dolara, na 36,61 dolar za barel.

Pojeftinjenje najvažnije energetske sirovine usledilo je pošto je najnoviji izveštaj američke vlade pokazao da je u novembru broj ljudi koji primaju pomoć za nezaposlene u SAD porastao na najviši nivo u 26 godina, kao i da su potrošači smanjili potrošnju već peti mesec zaredom. Ove godine posao je izgubilo gotovo dva miliona Amerikanaca, što je rezultovalo rastom stope nezaposlenosti na 6,7 odsto i padom potrošnje usled smanjenja primanja.

Nepovoljni ekonomski pokazatelji su učvrstili očekivanja daljeg pada tražnje nafte u SAD, a uspeli su i da zasene jučerašnje objavljivanje nedeljnog izveštaja o zalihama energenata u SAD u sedmici, zaključno sa 19. decembrom. Izveštaj statističke službe američkog ministarstva energetike pokazao je pad zaliha sirove nafte za 3,1 milion barela, dok se očekivao rast od 400.000 barela. Pored toga, zalihe benzina su porasle za 3,3 miliona barela, umesto očekivanih 500.000 barela, dok su zalihe ulja za loženje i dizela povećane za 1,8 miliona barela, umesto očekivanih 200.000 barela.

Sirova nafta je u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel pojeftinila za oko 110 dolara, što je posledica globalne finansijske krize i pada tražnje goriva koji je prati.

Kriza s kojom su sada suočena "tri velikana" američke auto-industrije ("Krajsler", "Dženeral motors" i "Ford") pogodiće Japan odloženo, kao cunami - kazao je Suzuki.

- Japanska auto-industrija, koju sada čini više od deset velikih kompanija, mogla bi da se konsoliduje u "veliku trojku" - smatra Suzuki.

"Tojota", najveći japanski proizvođač vozila, predvidela je prvi gubitak za 71 godinu, a rivalska "Honda" je, zbog usporene prodaje, značajno smanjila predviđanja rasta profita u narednoj godini, dok ostale velike auto-kuće u svetu otpuštaju radnike i smanjuju proizvodnju.

Američka "velika trojka" iz Detroita zatvorila je privremeno pedesetak fabrika i smanjila proizvodnju, a GM i "Krajsler" su dobili hitnu pomoć američke vlade od 13,4 milijarde dolara kako bi se sprečio njihov bankrot.

"Suzuki" je smanjio proizvodnju za deset odsto prošlog meseca, zbog pada potražnje u zemlji i inostranstvu, a "Tojota" je saopštila da je njena svetska proizvodnja pala za 27 odsto, najviše u poslednje dve decenije, pošto su kupci u Evropi i SAD zbog krize odustali od nabavke novih vozila.

Akcije japanskih proizvođača automobila padale su ove godine uporedo sa sunovratom prodaje vozila - "Tojota" je pala za 54 odsto, "Honda" za 51 odsto, a "Suzuki" za 65 odsto.

Procenjuje se da će se prodaja automobila u Japanu smanjiti naredne godine na najniži nivo u poslednju 31 godinu, zbog straha od nezaposlenosti i privredne recesije, koja je oterala kupce iz auto-salona.

Na moskovskoj deviznoj berzi pala je vrednost ruske rublje na najniži ikada zabeležen kurs.

Banka Rusije dozvolila je da rublja tokom današnje trgovine izgubi i više od jedan odsto prema korpi od dve valute koja obuhvata evro i dolar.

U toj valutnoj korpi, prema kojoj se ruska valuta u današnjoj trgovini menjala po kursu od 34,3064, dolar je zastupljen sa 55, a evro 45 procenata.

Rublja je od početka avgusta oslabila prema dolaru oko 20 odsto, u situaciji kada su devizni prihodi zemlje naglo opali usled drastičnog pojeftinjenja nafte i drugih sirovina.

Recesija ruske privrede

Predstavnik finansijske kompanije "Berkliz kapital" u Moskvi ocenio je da će se ruska privreda sledeće godine suočiti sa recesivnim talasom, pošto je glavni izvozni proizvod - nafta tipa "ural" - pojeftinio od jula 77 odsto, na svega 32,34 dolara po barelu.

Ruska industrijska proizvodnja je prošlog meseca opala na najniži mesečni nivo od 1998. godine, pa je Moskva bila prinuđena da proglasi moratorijum na otplatu stranih dugova i da jednokratno devalvira rublju za više od 70 odsto.

Ruske devizne rezerve, koje su iznosile rekordnih 600 milijardi dolara, od avgusta su smanjene za četvrtinu, pošto je Centralna banka potrošila više desetine milijardi da bi sprečila nagli pad vrednosti rublje.

Velika količina novca upotrebljena je i za pomoć posrnulim domaćim banakama i drugim kompanijama.