Invest

Evropske akcije su umereno poskupele, podstaknute rastom cena energenata i metala, dok je na deviznim berzama nastavljeno slabljenje dolara koji potkopava sve nestabilnija američka privreda, ali i gotovo nulti nivo bazne kamate u SAD.

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300, koji meri prosečnu vrednost akcija najprofitabilnijih kontinentalnih kompanija, ojačao je na londonskoj efektnoj berzi za oko jedan odsto, pošto je krajem prošle sedmice oslabio pola procenta, tokom završne trgovine. Indikator FTSEurofirst 300 je ove godine oslabio, usled negativnih posledica globalne finansijske krize na tržište akcija, za visokih 46 odsto.

Evro je i danas napredovao prema američkom konkurentu i tokom rane podnevne trgovine na evropskom tržištu premašio je nivo od 1,43 dolara. Istovremeno je zajednička valuta 15 članica Evropske unije ojačala prema funti za 1,7 odsto, na rekordnih gotovo 98 penija, dok je dolar u Londonu kotirao 90 jena, što je nevelika razlika u odnosu na kraj prošle sedmice. Slabost funte bila je uočljiva i na osnovu osetnijeg pada vrednosti ostrvske valute ispod "kritične" granice od 1,50 dolara......

Akcijama preduzeća ostvaren je promet od 118.926.696 dinara, za oko 34 miliona više nego u petak, a broj kupoprodaja je povećan za 14, na 353. Strani investitori su realizovali 45,44 odsto trgovanja akcijama, uz ujednačen udeo u kupovini i prodaji.

Značajan rast cena danas su ostvarile akcije užičkih "Puteva" - 19,34 odsto, beogradskih preduzeća Komercijalna banka i "Energomontaža" - po 19,15, "Simpa" iz Vranja - 17,76 i Kredi banke iz Kragujevca - 16,92 odsto.

Maksimalan pad cene od 12 odsto pretrpele su akcije "Agrobačke" iz Bačke Topole, za 6,65 odsto bila je niža cena hartija "Vino Župe" iz Aleksandrovca, a za 3,52 odsto Jubmes banke iz Beograda.

Najveći promet postignut je akcijama niške AIK banke - 35.606.268 i prestoničkih firmi Univerzal banka - 16.546.640 i "Energoprojekt holding" - 10.254.772 dinara

Funta se danas razmenjivala za 1,022 evra, što je najniži kurs od pojave evropske valute 1999. godine.

Vrednost britanske valute ja pala pošto su se pojavila predviđanja da će 2009. godine biti povećana nezaposlenost, a cene nekretnina pasti.

Samo ovog meseca funta je u odnosu na evro izgubila oko 13 odsto svoje vrednosti, dok je od početka godine izgubila 25 odsto vrednosti.

Funta je pala usled očekivanja da će Engleska banka smanjiti kamate kako bi stimulisala ekonomiju za koju se ocenjuje da ulazi u ozbiljnu recesiju.

Na Vol Stritu je prošle nedelje Dau Džons indeks pao za 0,7 odsto, na 8.515 bodova. S&P 500 indeks pao je, pak, za 1,7 odsto, na 872 boda, dok je Nasdak indeks izgubio 2,2 odsto, zaronivši na 1.530 bodova. Od početka godine S&P indeks pao je za više od 40 odsto i na putu je da u 2008. zabeleži jedan od najvećih godišnjih padova u istoriji. Veći godišnji pad od 47,1 odsto zabeležen je samo 1931, u doba Velike depresije.

Prema istraživanju "Meril Linča", u ovoj su godini Amerikanci izgubili oko 10.000 milijardi dolara na vrednosti svoje imovine, delom zbog pada cena deonica, delom zbog pada cena nekretnina, a delom zbog opšte recesije.

- Svi smo se nadali tradicionalnom rastu cena deonica krajem godine, ali su svi podaci slabi, što nimalo ne ohrabruje. Recesija je globalna i duboka, a što je još važnije, verovatno se još produbljuje - kaže Čip Henlon, predsednik kompanije "Delta Global Advajzers".

Na dalje slabljenje američke privrede ukazuju i prošle nedelje objavljeni podaci o padu prodaje postojećih kuća u novembru za rekordnih 8,6 posto, dok je prodaja novih kuća istovremeno pala za 2,9 odsto. Ulagači su se nadali boljim podacima, jer se smatra da je stabilizacija tržišta nekretnina ključan uslov za oporavak američke privrede, koja je u recesiji već godinu dana.

Pod najvećim pritiskom prošle nedelje bio je trgovački sektor posle podatka da je tokom poslednjeg vikenda uoči Božića u šopingu bilo samo 38,7 odsto Amerikanaca, što je najslabiji podatak u poslednjih šest godina. To je, inače, jedan od vikenda u godini kada se najviše troši.

Slabost tržišta kapitala posledica je i mršavog prometa, uobičajenog za praznično razdoblje. Na primer, u petak, prvi radni dan nakon božićnih praznika, na Val Stritu je vlasnika promenilo samo 516 miliona deonica, dok je lani dnevni prosek iznosio 1,9 milijardi.

I na evropskim berzama su prošle nedelje cene deonica pale. Londonski FTSE indeks izgubio je 1,6 odsto, zaronivši na 4.216 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze pao za 1,4 odsto, na 4.629 bodova.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je prošle nedelje ostao gotovo nepromenjen. Porastao je sa 8.734 na 8.739 bodova.