Invest

Kurs evra prema američkoj valuti porastao je prošle nedelje za 1,2 odsto, na 1,4060 dolara, a u toj skraćenoj radnoj nedelji kretao se u rasponu od 1,3903 do 1,4125 dolara. Evro je ojačao i prema japanskoj valuti, za 2,6 odsto, na 127,12 jena. I američka valuta je prošle nedelje ojačala prema japanskoj, pa je kurs dolara porastao za 1,5 odsto, na 90,4 jena, čime se odmakao od najnižeg nivoa u poslednjih 13 godina od 87,13 jena, na koji je pao pre desetak dana.

U novembru su prodaja i cene postojećih kuća u SAD zabeležile rekordan pad, što pokazuje da se tržište nekretnina još ne stabilizuje. Ti su podaci negativno uticali na američku valutu.

- Iako ti podaci nisu nikoga iznenadili, svakako nisu baš pomogli trendu kretanja dolara. U uslovima manje likvidnosti dolar ima tendenciju slabljenja - kaže Džeremi Streč, valutni strateg "Rabobanke" u Londonu.

Snaga evra zahvaljuje se i špekulacijama da bi Evropska centralna banka (ECB), posle nedavnih smanjenja, mogla neko vreme kamatne stope da ostavi nepromenjene na 2,5 odsto, što je više od britanskih 2,0 odsto i gotovo nula odsto u SAD.

Predsednik ECB-a Žan-Klod Triše nije u obraćanju javnosti u utorak ponudio konkretne smernice daljeg kretanja monetarne politike ECB-a. Odbivši da komentariše pitanje eventualnih novih smanjenja kamata, Triše je potvrdio da će ECB učiniti sve što je neophodno kako bi se održala stabilnost cena i signalizirao kako banka ne želi prenisku stopu inflacije.

Među ostalim valutama prošle nedelje se isticala britanska funta, osetno oslabivši prema evru pod pritiskom strahovanja od novog snižavanja kamatnih stopa britanske centralne banke posle objave pesimističnih podataka o privrednom rastu u trećem tromesečju u uslovima globalne finansijske krize. Britanska privreda je tako u tri meseca do septembra oslabila za 0,6 odsto, što je najsnažniji tromesečni pad zabeležen od 1990. U odgovoru na to, funta je bila gotovo u paritetu s evrom, oslabivši na 94,05 penija za evro.

- Ovo je bila tipična predbožićna nedelja obeležena ograničenim aktivnostima i skromnim rasponima kretanja valuta - ocenjuju situaciju na tržištima analitičari britanske firme "Manikorp".

Prema srednjem kursu NBS, evro će vredeti 35 para manje nego u petak, 26. decembra, kada je kurs bio 88,1216 dinara za evro.

Dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Indeks najlikvidnijih akcija Belex15 ostvario je nedeljni rast od čak 12,29 odsto, dok je rast kompozitnog indeksa Belexline bio 7,22 odsto.

- Za razliku od Beogradske berze, tržišta kapitala u regionu uglavnom su bila u "crvenom" - kazala je Cvetkovićeva, navodeći da je sarajevski BIFX pao za 1.5 odsto, makedonski MBI10 za 8.5 odsto, a slovenački SBI20 za gotovo pet odsto.

Rast su u nedelji između 22. i 26. decembra zabeležili crnogorski indeks Moste i hrvatski Crobex, za 18, odnosno nešto više od jedan odsto.

Na Beogradskoj berzi nedeljni promet, ostvaren kroz 1.714 transakcija, vredeo je nešto više od milijardu dinara, što je za 20 odsto više nego u trećoj decembarskoj sedmici. Trgovalo se sa ukupno 185 emisija akcija, od kojih je 51 ostvarila rast cene, 60 pad, dok se kod 74 cena nije menjala. Učešće stranih investitora i u posmatranoj sedmici kretalo se oko 60 odsto.

Ponovo se najviše trgovalo akcijama AIK banke, za više od 340 miliona dinara, a nove vlasnike je dobilo 176.556 hartija. Veće interesovanje investitora vladalo je i za akcijama "Metalca" i "Ratka Mitrovića", koje su realizovale 97,7 odnosno 96,4 miliona dinara prometa na nedeljnom nivou.

Kategoriju dobitnika činili su Univerzal banka sa plusom od gotovo 52 odsto, "Ikarbus" sa bezmalo 50 i "Globos osiguranje" sa nepuna 43 odsto, dok su se među gubitnike svrstali "Dijamant" sa padom od 30 odsto, "Simpo" sa više od 14 i "Banini" sa ravno 12 odsto.